Нацистичка партија — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
м Отклањање неистина
Ред 55:
[[Датотека:Nsdap_gaue.png|мини|десно|Административна подела Њемачке под -{NSDAP}--ом 1926, 1928, 1933. и 1937.]]
[[Датотека:Nsdap01.jpg|мини|д|190px|Чланска књижица Националсоцијалистичке њемачке радничке партије]]
'''Националсоцијалистичка њемачка радничка партија''' ({{Јез-њем|Nationalsozialistische Deutsche Arbeiterpartei}}), познатија по свом [[акроним]]у '''НСДАП''' (од {{јез-њем|NSDAP}}), или као '''Нацистичка партија''' ({{јез-њем|Die Nazi-Partei}}), била је [[политичка странка]] у [[Немачка|Њемачкој]] од [[1919]]. до [[1945]]. године.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
[[Адолф Хитлер]], посљедњи вођа странке, био је именован за канцелара Њемачке [[1933]]. године од стране предсједника [[Паул фон Хинденбург|Паула фон Хинденбурга]]. Хитлер је убрзо успоставио тоталитарни режим, познатији као [[Трећи рајх]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
Страначка идеологија је одбацивала неуспјехе [[Комунизам|комунизма]], [[Либерализам|либерализма]] и [[Демократија|демократије]], а подржавала је „расну чистоћу њемачког народа”. Странка је прогонила све оне који би били означени као расни непријатељи тј. „животи недостојни живота“ ({{Јез-њем|Lebensunwertes Leben}}). Ово је укључивало [[Јевреји|Јевреје]], [[Роми|Роме]] и тзв. „хибриде” ({{Јез-њем|Mischlinge}}) заједно са комунистима, [[хомосексуалци]]ма, менталним и психичким болесницима, и другим.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
Хитлерова жеља да изгради Велико њемачко царство, служећи се експанзионистичком политиком, довела је до избијања [[Други светски рат|Другог свјетског рата]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
== Почетак и забрана: 1923. ==
[[Датотека:NSDAP-Logo.svg|мини|десно|НСНРП лого|100п]]
НСДАП је настала из промјене имена [[Немачка радничка партија|Њемачке радничке партије]], ''-{DAP}-'') 24. фебруара 1920. Истог дана је објављен њен политички програм са 25 тачака. Главни циљеви су били ревизија [[Версајски споразум|Версајског споразума]], и одузимање држављанства [[Јевреји]]ма, уједињење свих Нијемаца у једну велику Њемачку као и старање о њемачком народу. Недуго затим је почело издавање првих чланских картица. Пошто је НСДАП хтела да гестом покаже своју величину, картице нису почели да издају од броја 1, већ од 501. У том контексту је [[Адолф Хитлер|Хитлер]] добио број 555. До 1923. присталице НСДАП су углавном биле из [[Баварска|Баварске]]. Исте године су Французи и Белгијанци [[Окупација Рура|војно интервенисали]] у [[Рурска област|Рурској области]], што је код Нијемаца изазвало бурне реакције. Док су Французи хтјели да обезбједе плаћање њемачких [[ратне репарације|репарација]] кроз окупирање Рурске области као хипотеку, њемачки радници су кренули у бојкот. Њемачка држава је штрајкачима плаћала плату, али је у исто вријеме производ стао. Плате су финансиране уз брзо штампање новца, што је изазвало [[хиперфинлација|велику инфлацију]], ширење сиромаштва и дестабилизацију политичких прилика. У намјери да искористи ту ситуацију, Хитлер је кренуо у [[Пивнички пуч]].{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
После неуспјеха пуча НСДАП је забрањена 23. новембра 1923. заједно са [[Комунистичка партија Немачке|Комунистичком партијом Њемачке]] од стране генерала [[Ханс фон Сект|Ханса фон Секта]]. Њен вођа Хитлер је осуђен на затворску казну у затвору Ландсберг.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
Линија 102 ⟶ 100:
 
=== Војно чланство ===
Присталице Националсоцијалистичке партије које су желели да изграде војну каријеру регрутовани су у [[Вафен-СС|Вафен СС]], али велик број њих је регрутован и у [[Вермахт]], а касније још више јер је почео [[Други светски рат]]. Регрутовање у Вермахт било је допуштено само политички неактивним, а сваки нацистанационалсоцијалиста који би се придружио Вермахту морао је иступити из Националсоцијалистичке партије.{{чињеница| date = 01. 2016.}}
 
Тај начин регрутовања је касније напуштен, а кад је почео Други светски рат у Вермахту је било и чланова Националсоцијалистичке партије. Бројни резервисти Вермахта су били такође чланови Националсоцијалистичке партије.{{чињеница| date = 01. 2016.}}