Википедија

Тријумвират — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м →‎top: clean up користећи AWB
.
Ред 1:
{{bez_izvora}}
{{Политичке институције античког Рима}}
'''Тријумвират''' ([[латински језик|латински]] „владавина три човека“) или '''тројка''' на [[руски језик|руском]], јесте савез три подједнако моћних политичких или војних вођа.
 
'''Тријумвират''' ({{lang-la|triumvirātus}}) је политички режим којим владају или доминирају три моћне јединке познате као тријумвири ({{lang-la|triumviri}}). Аранжман може бити формалaн или неформалaн. Иако су тројица формално једнака, у стварности је то ретко случај. Израз се такође може користити за описивање државе са три различита војна лидера, сви од којих тврде да су једини вођа.
Израз такође може да се примени као опис државе где тројица различитих војних вођа заједно руководе [[држава|државом]].
 
У контексту [[Soviet Union|Совјетског Савеза]] и Русије, термин '''тројка''' ([[Russian language|руски]] за „групу od три”) користи се за „тријумвират”. Други синоним је ''триjархија''.
==Види још==▼
*[[Први тријумвират]]▼
*[[Други тријумвират]]▼
 
== Римски тријумвирати ==
{{клица-историја}}
[[File:The First Triumvirate of the Roman Republic 1200X800.jpg|thumb|left|270px|Први тријумвират Римске републике: [[Гнеј Помпеј]], [[Марко Лициније Крас]], и [[Гај Јулије Цезар]] ]]
{{rut}}
Originally, ''triumviri'' were special commissions of three men appointed for specific administrative tasks apart from the regular duties of [[Roman magistrates]]. The ''triumviri capitales'', for instance, oversaw prisons and executions, along with other functions that, as [[Andrew Lintott]] notes, show them to have been "a mixture of police superintendents and justices of the peace."<ref>Andrew Lintott, ''Violence in Republican Rome'' (Oxford University Press, 1999, 2nd ed.), p. 102 [https://books.google.com/books?id=QIKEpOP4lLIC&pg=PA102 online.]</ref> The ''capitales'' were first established around 290–287 BCE.<ref>Livy, ''Periocha'' 11.</ref> They were supervised by the ''[[Praetor#Praetor urbanus|praetor urbanus]]''. These ''triumviri'', or the ''tresviri nocturni'',<ref>''Triumviri'' or ''tresviri nocturni'' may be another name or nickname for the ''capitales'', because their duties often pertained to the streets at night.</ref> may also have taken some responsibility for [[fire control]]. <ref>John E. Stambaugh, ''The Ancient Roman City'' (Johns Hopkins University Press, 1988), p. 347, note 4 [https://books.google.com/books?id=k0mZufizhH0C&pg=PA347 online] and p. 348, note 13; O.F. Robinson, ''Ancient Rome: City Planning and Administration'' (Routledge, 1994), p. 105 [https://books.google.com/books?id=wCa_k2CvvfYC&pg=PA105 online.]</ref> The [[triumviri monetalis]] ("triumviri of the temple of Juno the Advisor" or "monetary triumvirs") supervised the issuing of Roman coins.
 
Three-man commissions were also appointed for purposes such as establishing [[Roman colony|colonies]] (''triumviri coloniae deducendae'') or distributing land.<ref>Andrew Lintott, ''The Constitution of the Roman Republic'' (Oxford University Press, 1999), pp. 12 and 95 [https://books.google.com/books?id=yaFPohP2lB8C&pg=PA95 online.]</ref> ''Triumviri mensarii'' served as public bankers;<ref>[[Jean Andreau]], ''Banking and Business in the Roman World'' (Cambridge University Press, 1999), p. 115 [https://books.google.com/books?id=ZnhaVqk6siEC&pg=PA115 online.]</ref> the full range of their financial functions in 216 BCE, when the commission included two men of [[Roman consul|consular rank]], has been the subject of debate.<ref>Rachel Feig Vishnia, ''State, Society, and Popular Leaders in Mid-Republican Rome, 241-167 B.C.'' (Routledge, 1996), p. 86ff. [https://books.google.com/books?id=RfusyDBQBYAC&pg=PA86&dq=%22triumviri+mensarii%22&lr=&as_drrb_is=q&as_minm_is=0&as_miny_is=&as_maxm_is=0&as_maxy_is=&num=50&as_brr=3#v=onepage&q=%22triumviri%20mensarii%22&f=false online.]</ref> Another form of three-man commission was the ''tresviri epulones'', who were in charge of organizing public feasts on holidays. This commission was created in 196 BCE by a [[tribune|tribunician law]] on behalf of the people, and their number was later increased to seven (''septemviri epulones'').<ref>[[Livy]] 33.42.1; Vishnia, ''State, Society, and Popular Leaders'', p. 171; [[Fergus Millar]], ''Rome, the Greek World, and the East'' (University of North Caroline Press, 2002), p. 122 [https://books.google.com/books?id=SIJYTTARlJ8C&pg=PA122&dq=%22tresviri+epulones%22&lr=&as_drrb_is=q&as_minm_is=0&as_miny_is=&as_maxm_is=0&as_maxy_is=&num=100&as_brr=3#v=onepage&q=%22tresviri%20epulones%22&f=false online]; Lintott, ''Constitution'', p. 184.</ref>
 
[[Први тријумвират]] склопили су [[Гај Јулије Цезар]], [[Гнеј Помпеј]] и [[Марко Лициније Крас]]. То се догодило [[60. пне.]] Њихов циљ је био да заузму највише полажаје у Риму. Зато је Цезар [[59. пне.]] постао [[Конзул (магистрат)|конзул]], а после тога је отишао да покори [[Гали|Галска]] [[племе]]на. Када је успео, настала је [[Галија]], област која се простирала северозападно од [[Апенинско полуострво|Апенинског полуострва]]. Касније је Галија постала [[Римска провинција]] којом је владао сам Цезар. За то време Помпеј добија дозволу да Рим снабдева [[жито]]м, и обнавља се његово непријатељство са Красом. Зато су тријумвири одлучили да се састану у граду [[Лука (град)|Лука]] [[56. пне.]] да разреше неспоразуме и обнове споразум, што су и учинили. Договорили су се да Помпеј и Крас буду конзули, те да након тога добију на управу Шпанију и Сирију. Ипак, тај споразум у Луки није био дугог века. Када је Крас погинуо у битци са [[Парти]]ма [[53. пне.|53. пне]], односи између Помпеја и Цезара су захладнели, и Први тријумвират се распао. Касније, Цезар прелази реку [[Рубикон]] са својом војском, иако је то било забрањено (том приликом изговара ону чувену реченицу „Коцка је бачена” (-{''Alea iacta est''}-). Цезар прогони Помпеја из Рима, и сустиже га у граду Фарсали ([[48. пне.|48. пне]]), где се водила битка између њихових трупа. Помпејева војска бива поражена, а сам Помпеј бежи у Египат где га убијају приликом искрцавање са [[брод]]а. Цезар заводи диктатуру у Риму [[44. пне.]] и добија титулу доживотног диктатора, али је то кратког века. Цезар је убијен испред Римског сената [[15. март]]а [[44. пне.]] Убили су га завереници који су сматрали да он тежи краљевској власти. Међу завереницима је био и његов посинак Јуније Брут.
 
[[Други тријумвират]] је склопљен [[43. пне.|43. пне]], а склопили су га Марко Антоније, Емилије Лепид и Октавијан у граду Бононији на северу Италије. Тријумвири су добили овласти да доносе законе и уреде државу. Они су спровели [[проскрипције]], то су биле „чистке” у којима је страдао велики број грађана. Тријумвири су састављали листе непожељних грађања, а људе са листе могао је свако убити и уз то још бити и награђен. Између осталих, страдало је и око 300 [[сенатор]]а. Онда су се окренули прогону до смрти Цезарових убица. Код града Филипа су [[42. пне.]] убили Брута и Касија, тад се Октавијан вратио у Италију, а Антоније је отишао на исток у рат са [[Парти]]ма. Савез Марка и Октавијана је од почетка био непоуздан. Египатска краљица Клеопатра је била на Антонијевој страни у рату са Октавијаном. Двојица тријумвира одмерила су снаге [[31. пне.]] код рта Акција, на западној обали Грчке. У јеку борбе Клеопатра је напустила битку и отишла у Египат, а за њом је отишао и Антоније. Октавијан их је следио све до Египта. Када га је окружила Октавијанова војска, Антоније се убио. Његов пример следила је и Клеопарта уједом [[кобра|кобре]]. Египат постаје Римска провинција, а Октавијан добија сву власт у Риму и добија титулу [[принцепс]]а. Уз своје име додао је придев ''августус'' што значи „узвишени”, тако да је владао Римом под именом Октавијан Август.
 
== Библијски тријумвирати ==
 
In the [[Bible]] triumvirates occurred at some notable events in both the [[Old Testament]] and [[New Testament]]. In the [[Book of Exodus]] [[Moses]], his brother [[Aaron]] and, according to some views their nephew or brother-in-law, [[Hur (Bible)|Hur]] acted this way during [[Rephidim|Battle of Rephidim]] against the [[Amalek]]ites.{{Bibleref2c|Exodus|17:10}}<ref>{{cite paper|url=https://books.google.sk/books?id=wyKaVFZqbdUC&pg=PA2&lpg=PA2&dq=triumvirate++Moses++Aaron++Hur&source=bl&ots=INaYARsoLX&sig=eQOsYbO8_ZWGRWEP8jGqB03XNnM&hl=sk&sa=X&ved=0CEAQ6AEwBGoVChMI49emsYWzxwIVBpdyCh0rnwYu#v=onepage&q=triumvirate%20%20Moses%20%20Aaron%20%20Hur&f=false|title=Dictionary of World Biography|accessdate=2015-08-18}}</ref>
In the [[Gospel]]s as a leading trio among the [[Apostle (Christian)|Twelve Apostles]] at three particular occasions during public ministry of [[Jesus]] acted [[Saint Peter|Peter]], [[James, son of Zebedee]] and his brother [[John the Apostle|John]]. They were the only apostles present at the [[Raising of Jairus' daughter]]{{Bibleref2c|Mark|5:37}}, [[Transfiguration of Jesus]] {{Bibleref2c|Matthew|17:1}} and [[Agony in the Garden|Agony in the Garden of Gethsemane]]{{Bibleref2c|Matthew|26:37}}. Later, at the time of the [[Early Christianity|Early Christian Church]] this triumvirate of the leading apostles changed slightly after the former James’s death, as it became composed of Peter, John and [[James, brother of Jesus]].{{Bibleref2c|Galatians|2:9}}<ref>{{cite web|url=https://biblehub.com/galatians/2-9.htm|title=Galatians 2:9 And recognizing the grace that I had been given, James, Cephas, and John--those reputed to be pillars--gave me and Barnabas the right hand of fellowship, so that we should go to the Gentiles and they to the Jews.|website=biblehub.com}}</ref>
{{Gallery
|title=Old Testament and New Testament triumvirates
|width=300
|height=200
|lines=2
|align=center
|File:VictoryOLord.JPG|[[Moses]] (in the centre) along with [[Aaron]] and [[Hur (Bible)|Hur]] at the [[Rephidim|Battle of Rephidim]].
|File:Pietro Perugino cat52c.jpg|[[Saint Peter|Peter]] (sitting in the centre) along with [[John the Apostle|John]] and his brother [[James, son of Zebedee]] (sitting L-R) at the [[Transfiguration of Jesus]].
}}
 
▲== Види још ==
▲* [[Први тријумвират]]
▲* [[Други тријумвират]]
 
== Референце ==
{{Reflist|30em}}
 
== Литература ==
{{refbegin|30em}}
* Beck, Mansvelt. (1986). "The Fall of Han," in ''The Cambridge History of China: Volume I: the Ch'in and Han Empires, 221 B.C. – A.D. 220''. Edited by Denis Twitchett and Michael Loewe. Cambridge: Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-24327-0}}.
* {{cite book |last=Flood |first=Gavin (Editor)|authorlink= |title=The Blackwell Companion to Hinduism|year=2003 |publisher=Blackwell Publishing Ltd.|location=Malden, MA|isbn=1-4051-3251-5 }}
* Loewe, Michael. (1986). "The Former Han Dynasty," in ''The Cambridge History of China: Volume I: the Ch'in and Han Empires, 221 B.C. – A.D. 220'', 103–222. Edited by Denis Twitchett and Michael Loewe. Cambridge: Cambridge University Press. {{ISBN|0-521-24327-0}}.
* [http://www.etymonline.com/index.php?search=triumvirate&searchmode=none Etymology on line]
* [http://www.worldstatesmen.org/Greece.html World Statesmen] here Greece - see under each present country
{{refend}}
 
== Спољашње везе ==
{{Commons category|}}
* -{[http://www.livius.org/to-ts/triumvir/triumvir.html Livius.org: Triumvir]}-
 
{{Authority control}}
 
[[Категорија:Римска република]]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Тријумвират”