|
'''Тектонски покрети''' ({{јез-гр|tektonikos}} - градити) су покрети у унутрашњости Земље који настају као продукт сукоба између унутрашњих сила Земље (Земљине теже) и Земљине топлоте.
Они обликују рељеф и деле се на:
* епирогене
* орогене
== Епирогени покрети ==
Епирогени покрети изазивају настанак удубљења (угиби) и испупчења (сводови). Угиби су, заправо, басени мора и океана, док су сводови континенти. Када се копно издиже, долази до регресије (повлачење мора), а када се спушта до трансгресије (надолажење мора).
Угиби су,заправо, басени мора и океана,док су сводови континенти.Када се копно издиже,долази до регресије(повлачење мора),а када се спушта до трансгресије (надолажење мора).
Примери за ово су црногорска и италијанска обала Јадрана, при чему се прва спушта, а друга издиже.
Доказ за регресију и трансгресију су и кречњаци корала који се могу наћи на дубинама до 1000-{m}-, као и на највишим планинама, а знамо да корали живе у топлим морима до дубине од 50-{m}-.
== Орогени покрети ==
Орогеним покретима настају планине, котлине и долине. Деле се на вертикалне и хоризонталне.
Вертикални представљају померање огромних плоча у Земљиној кори дуж великих пукотина које називамо раседима[[расед]]има или раселинама. Тако се ово кретање назива још и раседање. Свако раседање има своја крила, ход, скок и површину раседа[[расед]]а. Раседањем настају старе громадне планине које се групишу у планинске системе. Уколико дуж паралелних раседа земљиште почне да се спушта и издиже, може доћи до настанка такозваних тектонских ступњева. Ако се земљиште између два паралелна раседа издигне, настаће тектонски хорст. Ако се, пак, спусти, настаће тектонски ров. Пример познатих хорстова су [[Шварцвалд]] у Немачкој и [[Вогези]] у Француској, док се између њих налази ров-долина реке Рајне. У централној Азији ров је [[Бајкалско језеро]], најдубље језеро на свету (-1140-{m}-), а хорст планина [[Тјеншан]]. У источној Африци наизменично се смењују ровови (басени језера [[Језеро Викторија|Викторија]], [[Тангањика]], [[Гњаса]]) и хорстови (заравњена узвишења на којима се налазе вулканске купе као што су [[Килиманџаро]], Кенија, Рувензори). У Србији, хорстови[[хорст]]ови су [[Фрушка Гора]] у Срему и [[Јастребац]] који се налази између ровова Топличке и Крушевачке котлине.
Хоризонтални покрети своде се на боре у Земљиној кори- — [[Антиклинала|антиклинале]] (узвишења) и [[Синклинала|синклинале]] (удубљења). Њиховим радом настају младе веначне планине. Веначне планине настају дуж [[геосинклинала]] (пространа и релативно плитка удубљења испуњена седиментима). Три најпознатије геосинклинале су медитеранска која води од Атлантика, преко северних делова Африке и јужних делова Европе и Азије до Малајског архипелага; затим, андско-кордиљерска која води дуж пацифичких обала Северне и Јужне Америке; и пацифичка или тихоокеанска која прелази од острва [[Камчатка|Камчатке]], јапанских и малајских острва, све до [[Нова Гвинеја|Нове Гвинеје]] и источне Аустралије.
[[Категорија:Тектоника]]
[[Категорија:Геоморфологија]]
[[en:Plate tectonics]]
|
