Охрид — разлика између измена

У 18. веку Охрид је био врло значајно трговачко средиште на старом путу од Драча и [[Елбасан]]а за [[Битољ]] и [[Македонија (област)|Македонију]]. Хршишћанско становништво, које је држало главну трговину, било је веома богато и живело је раскошно, тако да су црквене власти средином тог века заклетвама и казнама приморавале Охриђане и њихове жене да не воде луксузан живот. Крајем 18. века Охрид је био једно од главних места битољског вилајета, врло утврђен град, живог караванског саобраћаја, а имао је до 5.000 становника. Онда је у њему загосподарила арбанашка породица Џеладин-бега. Она се држала царског одметника Али-паше Јанинског, а затим Мустафа-паше Шкодранина.

 

[[Датотека:Ohrid, razglednica od vozduh, 1930.jpg|мини|200п|Охрид из ваздуха 1930. године]]

Најзад је енергичним провођењем рефорама у Турској узурпатор власти Џеладин-бег [[1830]]. присиљен да бежи. Тада су порушени раскошни дворци Џеладин-бега, Горњи Шарај у тврђави. [[1835]]. постао је седиште кајмакама. Тада је у вароши било око 6.000 становника, већином хришћана, а мало [[Албанци|Арнаута]] и Турака. Поред великог рибарског трга за сушену и усољену рибу, у чаршији је било око 250 дућана. Средином 19 века Охрид је, поред риболова, био чувен и са трговином и преради кожа. Преко Драча се трговало са [[Лајпциг]]ом. [[Беч]]ом и [[Трст]]ом. По једном опису из 1868. године: "Охрид је варош, поред којег протиче поток Драгор, са 4-5.000 становника на северном "брегу" (обали) Охридског језера, из којег се ваде најбоље јегуље. Варош је на лепом "брдељку", који има заравњен врх, па на њему има лепу цитаделу. У околини се копа сребро". Крајем [[19. век]]а имао је 2.409 кућа са 11.900 становника, од којих су 5.408 били [[муслимани]], а остало [[хришћани]]. Трговина је после опадала због арнаутске анархије, а сва се главна привреда била свела скоро само на риболов.