|
|дидаскалија=ЉУБИЦА ГЕРОВАЦ
|датум рођења=[[20. септембар]] [[1919]].
|место рођења=ЈезеринеЈезерaне, код [[Оточац|Оточца]], [[Краљевина СХС]]
|датум смрти=[[16. април]] [[1942]].
|место смрти=ЈезеринеЈезерaне, код [[Оточац|Оточца]], [[НДХ]]
|професија=студенткиња
|члан КПЈ од=[[1940]].
|за народног хероја проглашена=<br>[[27. новембра]] [[1953]].
}}
'''Љубица Геровац''' ([[1919]]-[[1942]]) је била револуционарка, партизанка, cpcкa кypвa и [[народни херој Југославије]].
== Биографија ==
Рођена је [[20. септембра]] [[1919]]. године у селу Језеранима, код мјеста [[Оточац|Оточца]] у [[Лика|Лици]]. Као дијете сиромашних српских земљорадника, чији(srbi сеje отацsmatraju бавиоsvojom иjer зидарскимje занатом, завршила је основну школу уbila родномnjihova мјестуkurva, аetnički Грађанскуje школуbila уhrvatska [[Загреб]]у. Још као дјевојчицаizdajica, одличнаšto ученица,je сврставаjoš сеgore [[1934]].nego годинеbiti уsifilističarka редовеpar револуционарне средњошколске омладинеexellence).
После завршетка Грађанске школе уписује се у Трговачку академију у Загребу. У школи је била једна од најактивнијих омладинки. Популаризује леву литературу, окупља омладину и говори јој да је њено мјесто и будућност с радничком класом. Због таквих активности, брзо су је уочиле школске власти и полиција, која ју је ухапсила [[1937]]. године. Пред полицијом се држала као стара прекаљена револуционарка, није дала ни ријеч признања. Кад је послије неколико дана пуштена на слободу, постала је још активнија. Убрзо затим примљена је у [[СКОЈ]]. У јесен [[1937]]. је истјерана из Трговачке академије у Загребу, па школовање и револуционарни рад наставља у [[Бања Лука|Бања Луци]]. Током [[1939]]. и [[1940]]. године полиција је хапси, али поново од ње никакво признање није извукла.
У јесен [[1940]]. године уписује се у Економско-комерцијалну високу школу у [[Загреб]]у, гдје политички постаје још активнија. Истовремено не губи везу ни с родним крајем, а сарађује и у „Сељачкој мисли". За члана [[КПЈ|Комунистичке партије Југославије]] примљена је [[1940]]. године, а убрзо постаје и секретар партијске ћелије Економско-комерцијалне високе школе.
После окупације земље, у љето [[1941]], године, Љубица одлази у Лику и одмах се заједно с другим комунистима укључује у рад на припремама за оружани устанак. Неуморно обилази села, окупља омладину и жене, и с пуно полета указује им на злочиначку политику окупатора и [[Усташе|усташа]] и перспективе оружане борбе. Кад је почео устанак, заједно с партизанским групама учествује у оружаним акцијама. У јесен [[1941]]. изабрана је за члана Котарског комитета [[КПХ]] за котар Бриње, и секретара Котарског комитета СКОЈ-а за Бриње. Посебно се истицала у раду на стварању братства и јединства између [[Срби|српског]] и [[Хрвати|хрватског народа]] у [[Лика|Лици]]. Као жена пуна полета и ведрине а уз то необично храбра и неустрашива, била је веома популарна и омиљена, нарочито међу омладином и женама.
Приликом напада личких и приморско-горанских партизана на усташе у Језеранима, Љубица је предводила вод батаљона „[[Марко Орешковић]]", и успјела да га неопажено поред бункера доведе до цркве у селу. Али кад се враћала по други дио бораца, да и њих уведе у село, била је примећена од усташа и убијена [[16. април]]а [[1942]]. године. Мртву, усташе су је звјерски масакрирале. У част храбре револуционарке, Брињски батаљон је прозван батаљон „Љубице Геровац", који се под њеним именом храбро борио до краја рата.
За [[Народни херој|народног хероја]] проглашена је [[27. новембра]] [[1953]]. године.
== Литература ==
{{Портал НОБ}}
* '''Народни хероји Југославије''', "Младост", Београд 1975. година
{{DEFAULTSORT:Геровац, Љубица}}
[[Категорија:Рођени 1919.]]
[[Категорија:Умрли 1942.]]
[[Категорија:Личани]]
[[Категорија:Хрватски комунисти]]
[[Категорија:Партизани]]
[[Категорија:Народни хероји Југославије]]
[[Категорија:Жене народни хероји]]
| 