'''Атанасије''' (световно '''Зоран М. Јевтић'''; [[Брдарица]] код [[Шабац|Шапца]], [[8. јануар]] [[1938]]) умировљени је епископ [[Епархија захумско-херцеговачка и приморска|захумско-херцеговачки и приморски]] од [[1999]]. године. Био је епископ [[Епархија банатска|банатски]] од [[1991]]. до [[1992]]. Носилац је звања [[професор емеритус]] на [[Универзитет у Београду|Универзитету у Београду]]. Сматра се за једног од значајнијих православних теолога данашњице.
== Биографија ==
Рођен је [[8. јануар]]а [[1938]]. године у селу [[Брдарица]] код [[Шабац|Шапца]]. Завршио је богословију у [[Београд]]у (у генерацији са садашњим епископима [[Амфилохије Радовић|Амфилохијем]] и [[Лаврентије Трифуновић|Лаврентијем]]). Уписао је [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословски факултет]] [[1958]], а замонашен је 3. децембра [[1960]]. године. Дипломирао је на Богословском факултету јуна месеца [[1963]], а следеће [[1964]]. године одлази на Теолошку академију на Халки ([[Турска]]), а потом на Теолошки факултет у [[Атина|Атину]]. Ту је одбранио докторску тезу из догматике на тему ''„Еклсиологија апостола Павла по Светом Јовану Златоустом“''. У јесен [[1968]]. године одлази у [[Париз]], где најпре наставља богословске студије на [[Институт Светог Сергија|Институту Светог Сергија]] и даље усавршава знање француског језика. После проведене једне године изабран је за професора на Институту. Наредне три године је предавао Увод у богословље и [[Патристика|Патрологију]] са Аскетиком, а последњу годину предавао је и Историју цркве византијског периода. Вратио се из Париза [[1972]]. године и од тада је на Богословском факултету СПЦ у Београду низ година предавао Историју хришћанске цркве, неко време Историју српске цркве, а [[1987]]. изабран је за редовног професора Патрологије. Биран је за декана [[Православни богословски факултет Универзитета у Београду|Богословског факултета]] у периоду [[1980]]—[[1981]]. и [[1990]]—[[1991]]. године.
Током рада на факултету, објавио је око стотину научних радова. Отворено иступа, захваљујући одличном познавању филозофске и теолошке мисли и својом свестраношћу, остварујући дијалог са тадашњим заступницима марксизма и материјализма. Од 1991. био је епископ [[Епархија банатска|епископ банатски]], а већ следеће године је одређен за епископа [[епархијаЕпархија захумско-херцеговачка и приморска|епископа захумско-херцеговачког]]. Изабран је за првог ректора новоотворене Духовне академије Светог Василија Острошког у [[Фоча|Србињу]], [[1994]]. године. Услед тешке повреде, повукао се са архипастирских дужности уз сагласност [[Свети архијерејски сабор Српске православне цркве|Светог архијерејског сабора]] ([[1999]]). Привремено је вршио дужност администратора [[Епархија рашко-призренска|Епархије рашко-призренске]], након разрешења епископа рашко-призренског [[Артемије Радосављевић|Артемија]]. Члан је [[Удружење књижевника Србије|Удружења књижевника Србије]].<ref name="Атанасије Јевтић, интервју"/>
