Дворац Фонтенбло — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 2:
[[Слика:Le Grand Escalier à Fer de Cheval.jpg|мини|десно|300п|Палата Фонтебло]]
То је [[Ренесансна архитектура|ренесансна]] краљевска палата [[Франсоа I|Франсоа I Француског]], започета [[1528]]. године и непрестано дограђивана наредних 200 година.
[[Слика:Fontainebleau Chateau 01.jpg|мини|лево|300п|Поглед са југа]]▼
== Историја ==
Краљ Франсоа -{I}- је желео да створи грађевину у стилу Ренесансе. У том циљу срушио је постојећи средњевековни дворац, изузев куле и једног дела на северу. Објавио је позив италијанским уметницима да пројектују и декоришу нову палату у парку који је краљу био омиљен за лов. Радовима су руководили многе архитекте: Флоримон де Шампеверн (1528-1531), Пјер Пол (1528-1535), Саломон дез Ербен (од 1543). Није могуће поуздано утврдити све оне који су дали допринос изградњи. Краљ је желео да дворац постане галерија ренесансне уметности. Сакупљао је уметнине из Италије, античке и савремене, наручивао дела на митолошке теме, у Француску је донео гипсане отиске античких скулптура које су рекреиране у бронзи ([[Лаокон и синови (скулптура)|Лаокон]], [[Аполон Белведере]]). Унутрашњост дворца је украсио [[Росо Фјорентино]].
Син и наследник краља Франсоа, [[Анри II]], комплетирао је палату изградњом дворске капеле и сале за балове. Он је поставио [[Филип Делорм|Филипа Делорма]] за новог управника радова, који је на том положају био до 1559. У овом периоду главни декоратер је био [[Николо дел Абате]].
[[Анри IV]] је проширио палату канцеларијама државних службеника, као и затвореним тениским игралиштем. Тада је у палати могло да живи око 1000 људи. Декорацију у ово доба су радили париски уметници инспирисани фламанском уметношћу познати као [[друга фонтенблоовска школа]]. [[Луј XIV]] је волео да долази у Фонтенбло. Ту је саградио театар и потписао ''Указ из Фонтенблоа'' којим је опозван [[Нантски едикт]] и забрањен протестантизам у Француској.
У доба [[Француска револуција|Француске револуције]] намештај из палате је разнешен. Палата је служила као касарна и затвор. [[Наполеон I]] је од [[1805]]. вратио значај овој палати која је постала центар политичког и културног живота. У Фонтенблоу је потписао своју абдикацију [[1814]].
== Уметнички значлај ==
Палата Фонтенбло је први пример италијанске [[Маниризам|маниристичке]] декоративне уметности и вештине уређења паркова, које су прилагођене по француском укусу. Француски маниризам 16. века је отуда добио име „фонтенблоовски стил“, који је у сликарству дао [[прва фонтенблоовска школа|прву фонтенблоовску школу]]. Најранији пример овог стила је галерија Франсоа -{I}- (грађена између [[1533]]. и [[1540]]). Овај стил је комбиновао [[Вајарство|скулптуру]], обраду метала, [[сликарство]], [[штуко]] декорацију и дрводељство. У [[Хортикултура|хортикултури]] је увео геометријско уређење паркова. Унутрашња декорација је комбиновала алегоријске слике у раскошним гипасаним оквирима комбинованим са [[арабеска]]ма и [[гротеска]]ма. Представе женских фигура имају карактеристичне мале дотеране главе на дугом врату, издужена [[торзо|торза]] и удове, и мале високо постављене груди. Својим изгледом оне подсећају на приказе лепотица у касној Готици. Стил развијен у Фонтенблоу се проширио по северним земљама, а посебно је постао популаран у [[Антверпен]]у, Немачкој и [[Лондон]]у.
==Галерија==
<gallery>
Слика:La salle du Trône (Château de Fontainebleau).jpg|Престона дворана
Слика:Salon rouge.JPG|Црвени салон
Слика:Boudoir.jpg|Будоар Марије Антоанете
Слика:Parc du Chateau de Fontainebleau.jpg|Вртови
Слика:Salon van de vaas.jpg|Салон ваза
Слика:Librairie du Chateau de Fontainebleau.jpg|Библиотека
Слика:ChateauFontainebleau06.jpg|Балска дворана
Слика:Fontainebleau 037.jpg|Галерија Франсоа I
</gallery>
==Спољашње везе==
| |||