Скривеносеменице — разлика између измена

нема резимеа измене
(Спашавам 1 извора и означавам 0 мртвим.) #IABot (v2.0) (Cyberpower678 - 4504)
}}
 
'''Скривеносеменице''' или '''цветнице''' ([[Латински језик|лат.]] -{Magnoliophyta}-, -{Angiospermae}-) су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а. До сада је познато преко 290.000 врста цветница у које спадају: [[цвет|цвеће]], [[трава|траве]], [[дрво|дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], љековитолековито биље. Преци цветница су се развили још у доба [[Тријас]]а пријепре 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају пријепре 160 милиона година. Преко 80% свих [[биљке|зелених биљака]] има цветове, који стварају [[семе]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цветнице цветају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих цветница]] цвета сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.
 
== Опште карактеристике скривеносеменица ==
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1-{mm}- ([[Флотантне биљке|плутајућа биљка]] ''-{[[Wolffia]]}-'') до преко 80-{m}- (нпр. неки представници рода ''-{[[Eucaliptus]]}-''). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и [[Паразитске биљке|паразитске]] и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
 
ЦвјетницеЦветнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. ЦвијетЦвет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цвјетницацветница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цвјетницацветница је безграничан. Обојени дио цвијетацвета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цвијетуцвету [[чашица|чашични]] и [[круница|крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад, шире, откивајуоткривају и отварају круничне латице које стварају цвјетнуцветну круну. ЦвијетЦвет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[прашник]]е. ЦвјетовиЦветови могу трајати од једног дана до неколико, док други цвјетајуцветају мјесецимамесецима пријепре него што се опраше и израсту у сјемесеме.
 
== Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица ==
* -{[[APG (1998)|APG]] (1998), [[APG II]]}- (2004)
 
== Делови цвета ==
== Дијелови цвијета ==
ЦвјетовиЦветови се састоје од неколико дијеловаделова цвијетацвета, распоређених у четири круга. ВањскиСпољашњи круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких дијеловаделова цвијетацвета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских дијеловаделова. Иако сви цвјетовицветови имају сличан распоред, код неправилних цвјетовацветова неки дијеловиделови могу недостајати, док други немају увијекувек исто растојање, број и величину цвијетацвета.
 
== ПодјелаПодела цвјетницацветница према броју клица ==
ПодијељенеПодељене су у двиједве главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.
{{multiple image
| align = left
| direction = vertical
| width = 110
| footer = '''ЦвјетницеЦветнице'''
| footer_align = center
| image1 = Angiosperm life cycle diagram-en.svg
| alt1 =
| caption1 = Животни циклус цвјетницацветница
| image2 = Monocot vs Dicot.svg
| alt2 =
| [[Житарице]] || [[Geraniaceae|Геранијуми]]
|-
| [[Шевар|Рогози]] || [[Slezovi|СљезовиСлезови]]
|-
| [[Бамбус]]и || [[Asteraceae|Главочике]]
| footer = '''Монокотиледоне биљке'''
}}
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цвјетницецветнице што износи око 50.000 врста. Први пут се појављују пријепре око 90 милиона година и научници сматрају да су се највјероватнијенајвероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живјележивеле у воденим условима, ријекамарекама и мочварама, и подсјећалеподсећале су на [[локвањ]]е.
=== Грађа монокотиледоних биљака ===
Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. ЦвјетниЦветни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дјељивдељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне ријеткоретко имају [[камбијум]]- творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. КоријенКорен монокотиледона је састављен од бројних ситних корјеновакоренова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.
 
== Дикотиледоне ==
| footer = '''Дикотиледоне биљке'''
}}
Преко 5/6 свих цвјетницацветница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175.000 врста.
 
=== Грађа дикотиледоних биљака ===
Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. ЦвјетовиЦветови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коријенкорен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.
 
== Галерија ==
File:Young castor bean plant showing prominent cotyledons.jpg|thumb|Дикотиледона биљка
File:Rose bud.jpg|thumb|Дикотиледона биљка, ружа
File:Meadow in Island Park, Idaho.jpg|thumb|Најраспрострањеније цвјетницецветнице, траве
</gallery>
 
Анониман корисник