Дворац Фонтенбло — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене
Нема описа измене
Ред 11:
Син и наследник краља Франсоа, [[Анри II]], комплетирао је палату изградњом дворске капеле и сале за балове. Он је поставио [[Филип Делорм|Филипа Делорма]] за новог управника радова, који је на том положају био до 1559. У овом периоду главни декоратери су били [[Николо дел Абате]] и [[Франческо Приматичо]].
 
[[Анри IV]] је проширио палату канцеларијама државних службеника, као и затвореним тениским игралиштем. Тада је у палати могло да живи око 1000 људи. Декорацију у ово доба су радили париски уметници инспирисани фламанском уметношћу познати као [[друга фонтенблоовска школа]]. [[Луј XIV]] је волео да долази у Фонтенбло. Тугде је саградио театар. иДана 18. октобра 1685. у овом дворцу је потписао ''Указ[[Едикт из Фонтенблоа'']] којим је опозван [[Нантски едикт]] и забрањен протестантизам у Француској.
 
У доба [[Француска револуција|Француске револуције]] намештај из палате је распродат. Палата је служила као касарна и затвор. [[Наполеон I]] је од [[1805]]. вратио значај овој палати која је постала центар политичког и културног живота. У Фонтенблоу је потписао своју абдикацију [[1814]].