Петар Драпшин — разлика између измена

После заната уписао је средњетехничкуСредњетехничку школу, коју је завршио [[1935]]. године. За време школовања дошао је у додир са радничким покретом и укључио се у његов рад. Литерарна дружина средњетехничкеСредњетехничке школе коју је Драпшин похађао у Београду била је платформа за окупљање напредне омладине, а Драпшин је био један од њених најактивнијих чланова. Учествовање у акцијама које је организовао [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ]] (СКОЈ) довео је Драпшина у редове Савеза комунистичке омладине Југославије, а мало касније и на дужност секретара организације СКОЈ-а Средњетехничке школе у Београду. Године [[1937]]. Драпшин одлази у [[Праг]] на студије, на тамошњем Техничком факултету.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}

Привучен ослободилачком борбом шпанског народа против генерала [[Франсиско Франко|Франциска Франка]], после краћег времена одлази да се бори на пољима [[Андалузија|Андалузије]]. Као одличан и храбар борац [[Народна републиканска армија|Шпанске републиканске армије]] истакао се борбама код Алмансе и на [[Мадрид]]ском фронту. После Франковог тријумфа, Драпшин са осталим борцима интернационалних[[Интернационалних бригада|Интернационалних бригада]] одлази у [[Француска|Француску]], одакле је интерниран у логор. Бекство које је организовала [[Савез комуниста Југославије|КПЈКомунистичка партија Југославије]] (КПЈ) преко својих канала, Драпшин је искористио да би побегао у [[Загреб]]. Одатле је прешао у [[Херцеговина|Херцеговину]] и већ у првим данима рата постао један од организатора устанка.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}

Петар Драпшин је имао чин [[капетан]]а шпанскеШпанске републиканске армије, слично као и [[Пеко Дапчевић]], [[Коста Нађ]], [[Иван Гошњак]], [[Франц Розман Стане]] и многи други. У Херцеговини је постао заменик команданта оперативне зоне. Истакавши се на тој дужности добрим руковођењем, постављен је за команданта. У Херцеговини се налазио под илегалним именом Петар Илић Шпанац. У Херцеговини је због грешака био партијски кажњен, што га је тешко погодило. Партија му даје нови задатак за искупљање. Петар Драпшин је послат у [[Славонија|Славонију]], где обавља дужност команданта [[Дванаеста славонска дивизија НОВЈ|Дванаесте славонске дивизије]] од јануара [[1943]]. године.{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}

Када је у фебруару 1945. формирана [[Четврта југословенска армија]], генерал-лајтнант Петар Драпшин је постављен за њеног команданта. У Штабу се на месту начелника Армије налазио [[генерал-лајтнант|генерал-лајтант]] [[Павле Јакшић]], а на месту политичког комесара армије пуковник [[Бошко Шиљеговић]]. Читав Штаб Четврте армије је имао задатак да борбе пренесе према [[Словенија|словеначко]]-[[италија]]нској граници, да се ослободи Хрватско приморје, [[Истра]] и [[Трст]]. Генерал Драпшин је био чувен по томе што су његови тенкови загазили Трстом. Ту је био заробљен и уништен велики број непријатељских снага. Борби за Трст су претходиле успешно руковођене операције: десант на [[Истра|Истру]], ослобођење Тржича и [[Горица (град)|Горице]]. Драпшинова армија је такође имала задатак да затвори италијанску границу и уништи остатке [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|Српског добровољачког корпуса]] који се повлачио према [[Италија|Италији]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}

На првим изборима за уставотворнуУставотворну скупштину [[Демократска Федеративна Југославија|ДФ Југославије]], новембра 1945. године, кандидован је за народног посланика, али је његову војну славу прекинуо несрећни случај при ком је погинуо [[Хронологија ДФЈ и КПЈ 1945.#2. новембар|2. новембра 1945.]] године у Београду. Сахрањен је у [[Алеја народних хероја на Новом гробљу у Београду|Алеји народних хероја]] на [[Ново гробље (Београд)|Новом гробљу]] у Београду]].{{sfn|Народни хероји Југославије|1982|p=}}