Статика флуида — разлика између измена

нема резимеа измене
м (.)
'''Статика флуида''' се бави флуидима у стању мировања и део је [[Механика флуида|Механике флуида]]. [[Флуид]] је у стању мировања ако постоји координатни систем у којем је брзина [[флуидни делић|флуидних делића]] у свакој тачки флуида једнака нули.<ref name="MW dictionary def">{{cite web|title=Hydrostatics |url=https://www.merriam-webster.com/dictionary/hydrostatics |website=Merriam-Webster |accessdate=11. 9. 2018}}</ref> Флуид се при мировању налази у „савршеном“ стању јер његова [[вискозност флуида|вискозност]] не долази до изражаја. Наиме, на основу Хипотезе о великој покретљивости (Хипотеза о великој и лакој деформабилности) последица молекуларне микро структуремикроструктуре течности и гасова је лака покретљивост (течљивост) тако да и врло мале силе изазивају велике деформације. Директне последице ове хипотезе су следеће:
* [[Смицајни напон|Смицајни (тангенцијални) напони]], односно [[трење]] се не јавља у флуиду који мирује. Међутим, иако струјање флуида неминовно изазива, тј. генерише [[трење|силу трења]], у неким случајевима струјања флуида се [[трење|силе трења]] могу занемарити у односу на [[инерцијалне силе]], тако да се у тим случајевима може говорити о моделу [[невискозни флуид|невискозног флуида]] ([[невискозни флуид|савршени флуид]]).
* Из горњег својства долази се до следеће последице исте хипотезе: Међудејство флуида са различитих страна неке површи се остварује ''искључиво у правцу нормале на [[површ]]''. Како се [[нормални напон|напони истезања]] не могу јавити у флуиду, остаје да се [[нормални напон]]и своде на [[притисак]].[/br]