Марко Никезић — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 41:
Године [[1945]]. постаје организациони секретар ОК КПЈ за Београд. Од [[1950]]. до [[1952]]. обављао је функцију председника Извршног одбора града Београда, а од [[1951]]. до [[1952]]. године секретара Градског комитета КПЈ у Београду.
 
У дипломатској служби је био од [[1952]]. до [[1968]]. године. Најпре је био на функцији амбасадора у [[Египат|Египту]] (1953—1956), [[Чехословачка|Чехословачкој]] (1956—1958) и [[Сједињене Америчке Државе|Америци]] (1958—1962). Помоћник Савезног секретара иностранихза пословаиностране послове [[Коча Поповић|Коче Поповића]], био је од [[1962]]. до [[1965]]. године. На функцији Савезног[[Списак секретараминистара иностраних послова Југославије#Савезни секретар за иностране послове ФНРЈ/СФРЈ (1953—1992)|Савезног секретара за иностране послове СФРЈ]] био је од [[23. април]]а [[1965]]. до [[25. децембар|25. децембра]] [[1968]]. године. За члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]] биран је на [[Седми конгрес СКЈ|Седмом]] и [[Осми конгрес СКЈ|Осмом конгресу СКЈ]].
 
Године [[1968]]. постављен је на функцију председника [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Савеза комуниста Србије]], коју је обављао до [[26. октобар|26. октобра]] [[1972]]. године, када је, заједно са [[Латинка Перовић|Латинком Перовић]], под оптужбом за „анархо-либерализам“, смењен. Тада се повлачи из политичког живота и посвећује својој великој љубави — [[уметност]]и.