Османско освајање Босне — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Сређивање yu-линкова |
|||
Ред 9:
== Пад краљевине Босне ==
Османлијски план за удар је био добро осмишљен, јер је прво заповедник Србије отпочео са мањим војним дејствима на граници са краљевином Мађарском, што је краљ Матија тумачио као најаву напада на њега пошто се ка простору данашње [[Република Србија|
Војска коју је предводио лично [[Мехмед II]] је преко [[Сјеница|Сјенице]] и [[Дрина (река)|Дрине]] продрла у Босну. Прве на удару су биле земље последњих [[Павловићи|Павловића]].[[Војвода]] [[Петар II Павловић|Петар II]]([[1450]]-[[1463]]) и [[кнез]] [[Никола Павловић|Никола]] ([[1450]]-[[1463]]) су покушали да пруже отпор, али Османлије без већих проблема заузимају њихове земље, а њих двојица гину током борби. Следећи на удару је био Твртко Ковачевић Диничић који је владао средњим Подрињем. Он се предао без борбе сматрајући да је на снази закључено петнаестогодишње
Мехмед II је за [[
Мехмед Анђеловић је стигао под Јајце, где му је дојављено да се краљ Стефан склонио у [[Утврда Кључ|утврђени Кључ]]. Отпочела је опсада утврде, али су истовремено текли и преговори о предаји града. После дужег отпора, краљ је пристао да крајем [[јун]]а преда град и потпише наредбу осталим заповедницима утврда да се предају под условом да му се као у случају [[Смедерево|Смедерева]] омогући слободно напуштање града. Краљ Стефан је потом спроведен до Јајца, које се у међувремену предало Мехмеду II. Ту је он изведен пред султана који га ''није хтео ни погледати, већ га је одмах дао да му се одруби глава'' означивши Анђеловићеву реч као ништавну. По његовој наредби је на лицу места погубљен и краљев [[стриц]] [[Радивој Котроманић|Радивој]], док су његов [[брат]] и [[сестра]] по оцу
== Литература ==
|