Парсифал — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м →Лица |
Нема описа измене |
||
Ред 6:
„Парсифал“ је заснован на средњовековној легенди о витезу округлог стола Парсифалу. О њему су писали велики средњовековни песници [[Кретјен де Троа]] и [[Волфрам фон Ешенбах]] (Вагнер је као извор користио Ешенбахово дело, које је прочитао још 1845). Парсифал је био отац још једног легендарног витеза, [[Лоенгрин]]а, кога је Вагнер изабрао за протагонисту своје [[Лоенгрин (опера)|раније опере]].
Опера је написана под изузетним утицајем филозофа [[Артур Шопенхауер|Артура Шопенхауера]] и, кроз њега, [[будизам|будизма]]. На тај начин се у „Парсифалу“ јављају мотиви самоодрицања, саосећања и [[реинкарнација|реинкарнације]]. Вагнер је доста раније написао скицу опере „Победници“ ({{јез-нем|Die Sieger}}), која је за тему требало да има живот [[Буда|Буде]]. Опстала је и скица опере са сличном тематиком, „Исус Назарећанин“ ({{јез-нем|Jesus von Nazareth}}). „Парсифал“ је такође Вагнерова
Вагнерова је жеља била да се „Парсифал“ не изводи ван Бајројта, али пар деценија након његове смрти од срчаног удара у [[Венеција|Венецији]], [[13. фебруар|13. фебруара]] [[1883]]. извођења дела престала су да буду искључиво везана за Бајројт. Такође, Вагнер је од публике тражио да не тапше на крају првог чина из поштовања према [[Свети грал|Светом гралу]], што је у раним извођењима доводило до комичних ситуација, када збуњена публика није била сигурна ни да ли сме на крају опере да тапше, или је чак ућуткивала Вагнера који је покушавао да јој сопственим „Браво!“ да знак за аплауз.
| |||