Архимандрит Јован (Рајић) — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 44:
== Историографије ==
Рајић је много оригиналнији и много знатнији као историчар. Његова историја је врло обилно дело и први велики и озбиљан покушај да се прошлост [[Јужни Словени|Јужних Словена]] прикаже у целини и упоредо са историјом околних народа. Супротно ранијим хроникама, које почињу црквеном историјом и које догађаје и облике друштвеног уређења тумаче Божјим провиђењем, његова историја почиње ранијом судбином Словена и у приказивању догађаја и државних облика ослања се на писана документа и критичка разматрања. Од ранијих историчара он се обилато служи ''Хроником'' [[Ђорђе Бранковић (гроф)|Ђорђа Бранковића]], Даниловим ''Животима'' и неким страним историчарима, али му српски најважнији писани извори нису познати. Чуда и калуђерских схватања има и код њега. Према томе, правог научног метода у његовој историји још нема, мада она несумњиво представља напредак у развитку [[Српска историографија|српске историографије]]. Иако он у излагању избегава да каже оно чиме би се, као исправан аустријски грађанин, сгрешио о своју поданичку верност, он ипак увек брани и велича Србе.[[Датотека:Jovan Rajić History I (1794).pdf|мини|„Историја разних славенских народов, наипаче Болгар, Хорватов и Сербов“ Јована Рајића, Књига I, Беч (1794)]]
[[Датотека:Pribavlenie cover 1795.jpg|мини|Насловна страна П''рибавление содержашћее Важнаја писменнаја Доказателства к изјасненију истории славенских народов'' (1795) Јована Рајића]]
 
Поменута трагедија је прерада драме Емануела Козачинског, коју је Рајић као ђак гледао и преписивао, а у старости прерадио и удесио за игру према својим назорима, сасвим у духу и руху средњовековних мистерија и миракула, у којима се, у доба ренесансе, на чудан начин преплеће хришћански морал са грчком митологијом. То је једини моралитет у српској књижевности. — ''Бој змаја с орлови'' је Рајићево најкњижевније дело. То је алегоријска историјска песма о рату [[Руска Империја|Русије]] и [[Хабзбуршка монархија|Аустрије]] (орлови) против [[Османско царство|Турске]] (змај) 1788—1790. Песма је прожета родољубљем и хришћанским осећањима и писана доста чистим народним језиком.
== Референце ==