Скривеносеменице — разлика између измена

м
Враћене измене 31.205.29.55 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung
(Поништена измена 22430728 корисника Dungodung (разговор) ekavica)
ознака: поништење
м (Враћене измене 31.205.29.55 (разговор) на последњу измену корисника Dungodung)
ознака: враћање
}}
 
'''Скривеносеменице''' или '''цветнице''' ([[Латински језик|лат.]] -{Magnoliophyta}-, -{Angiospermae}-) су највећа група зелених копнених [[биљке|биљака]] и изгледом јако разноврсне, али их повезује то што се код њих [[семе]] налази унутар [[плод]]а. До сада је познато преко 290.000 врста цветница у које спадају: [[цвет|цвеће]], [[трава|траве]], [[дрво|дрвеће]], [[поврће]], [[воће]], лековитољековито биље. Преци цветница су се развили још у доба [[Тријас]]а преприје 245 милиона година. Прве познате цветнице датирају преприје 160 милиона година. Преко 80% свих [[биљке|зелених биљака]] има цветове, који стварају [[семе]] и тако се развија нова биљка. [[Једногодишња биљка|Једногодишње]] цветнице цветају на крају свог живота, док већина [[Višegodišnja biljka|вишегодишњих цветница]] цвета сваке године. Траве су најраспрострањеније цветнице.
 
== Опште карактеристике скривеносеменица ==
Број врста скривеносеменица је око 250.000. Величине су од око 1-{mm}- ([[Флотантне биљке|плутајућа биљка]] ''-{[[Wolffia]]}-'') до преко 80-{m}- (нпр. неки представници рода ''-{[[Eucaliptus]]}-''). Скривеносеменице могу живети у најсуровијим условима пустиња и обода арктичке тундре, али највећу разноврсност имају у пределу тропских (екваторијалних) кишних шума. Већина води самосталан живот и исхрањује се процесом фотосинтезе, али постоје и [[Паразитске биљке|паразитске]] и сапрофитске форме. Значај скривеносеменица за копнене екосистеме је огроман, јер оне су те које у већини случајева чине највећу биомасу у екосистему и својим изгледом и бројношћу одређују изглед и структуру екосистема. Значај за човека је такође велик, јер скоро све биљке које човек гаји ради сопствене и исхране домаћих животиња припадају скривеносеменицама.
 
ЦветницеЦвјетнице могу имати један или два клицна листића, [[Котиледони|котиледона]]. ЦветЦвијет се отвара из [[Пупољак|пупољка]]. Пупољак цветницацвјетница је затворен у чашицу која личи на чврсту зелену лопту. Састављена је од зелених чашичних листића. Диверзитет боја цветницацвјетница је безграничан. Обојени дио цветацвијета састоји се од латица које чине круницу. Ако су у цветуцвијету [[чашица|чашични]] и [[круница|крунични листићи]] исте боје називају се перигон. У зависности од доба године, пупољци се отварају и откривају цвјетове. Откривени цвјетови омогућавају процес размножавања. Када отопли пупољак се отвара, чашични листићи се савијају уназад, шире, откривајуоткивају и отварају круничне латице које стварају цветнуцвјетну круну. ЦветЦвијет се отвара и открива јарко обојене поленске кесице- [[прашник]]е. ЦветовиЦвјетови могу трајати од једног дана до неколико, док други цветајуцвјетају месецимамјесецима преприје него што се опраше и израсту у семесјеме.
 
== Порекло, филогенија и систематика скривеносеменица ==
* -{[[APG (1998)|APG]] (1998), [[APG II]]}- (2004)
 
== Дијелови цвијета ==
== Делови цвета ==
ЦветовиЦвјетови се састоје од неколико деловадијелова цветацвијета, распоређених у четири круга. СпољашњиВањски круг чине чашични листићи. Други круг, унутар чашичних листића, је круг латица. У њему се налази трећи круг, круг мушких деловадијелова цветацвијета-поленске кесице. Задњи, четврти круг је сачињен од женских деловадијелова. Иако сви цветовицвјетови имају сличан распоред, код неправилних цветовацвјетова неки деловидијелови могу недостајати, док други немају увекувијек исто растојање, број и величину цветацвијета.
 
== ПоделаПодјела цветницацвјетница према броју клица ==
ПодељенеПодијељене су у дведвије главне глупе: монокотиледоне и дикотиледоне.
{{multiple image
| align = left
| direction = vertical
| width = 110
| footer = '''ЦветницеЦвјетнице'''
| footer_align = center
| image1 = Angiosperm life cycle diagram-en.svg
| alt1 =
| caption1 = Животни циклус цветницацвјетница
| image2 = Monocot vs Dicot.svg
| alt2 =
| [[Житарице]] || [[Geraniaceae|Геранијуми]]
|-
| [[Шевар|Рогози]] || [[Slezovi|СлезовиСљезови]]
|-
| [[Бамбус]]и || [[Asteraceae|Главочике]]
| footer = '''Монокотиледоне биљке'''
}}
У монокотиледоне биљке спадају траве и [[луковице]], а сматра се да су 1/6 свих монокотиледоних биљака цветницецвјетнице што износи око 50.000 врста. Први пут се појављују преприје око 90 милиона година и научници сматрају да су се највероватнијенајвјероватније развиле из [[Дикотиледоне биљке|дикотиледоних биљака]] које су живележивјеле у воденим условима, рекамаријекама и мочварама, и подсећалеподсјећале су на [[локвањ]]е.
=== Грађа монокотиледоних биљака ===
Код монокотиледоних биљака клица има један клицни листић, котиледон. ЦветниЦвјетни дијелови монокотиледона су латице. Најчешће имају три латице или им је број латица дељивдјељив са три. Њихово стабло расте изнутра, али у њему оне реткоријетко имају [[камбијум]]- творно биљно ткиво. Стабло им је најчешће меко и савитљиво. Листови имају паралелну нерватуру. КоренКоријен монокотиледона је састављен од бројних ситних кореновакорјенова који се гранају. Монокотиледоне биљке расту брзо.
 
== Дикотиледоне ==
| footer = '''Дикотиледоне биљке'''
}}
Преко 5/6 свих цветницацвјетница обухватају дикотиледоне биљке што износи око 175.000 врста.
 
=== Грађа дикотиледоних биљака ===
Дикотиледоне су оне биљке код којих клица има два котиледона тј. два клицна листића. ЦветовиЦвјетови ових биљака су четворочлани или петочлани. Стабло дикотиледона има камбијум, тј. један слој ћелија које стално расту близу коре стабла. Њихово стабло је разгранато. Већина дикотиледона има један дугачак вретенасти коренкоријен. Њихови листови су мрежасте нерватуре.
 
== Галерија ==
File:Young castor bean plant showing prominent cotyledons.jpg|thumb|Дикотиледона биљка
File:Rose bud.jpg|thumb|Дикотиледона биљка, ружа
File:Meadow in Island Park, Idaho.jpg|thumb|Најраспрострањеније цветницецвјетнице, траве
</gallery>