Ливањско поље — разлика између измена

| реке= СтудбаСтурба, Бистрица, Јаруга, Ричина

Па ободу поља запажа се фосилни лакустријски рељеф који је добро морфолошки изражен. Овај рељеф представљен је терасама са клифовима и терасираним плавинама. Оне су постале у нивоу некадашњих сталних језерских стања. [[Јован Цвијић]] бавио се проучавањем фосилних лакустријских облика рељефа у Ливањском пољу. На основу тих проучавања утврдио је постојање серије од три језерске терасе. Највиша тераса („Нуглешице”) простире се скоро дуж читавог обода поља на релативној висини од 40 m. Широка је 700-800 m и усечена у [[Кречњак|кречњацима]]. Средња тераса („Рујана”) усечена је у кречњацима и терцијарним седиментима на релативној висини 18-22 m. На западној страни поља ова тераса достиже ширину већу од 1 km. Најнижа тераса налази се на 7-8 m релативне висине и прати северозападни обод поља на дужини од 8 km. Усечена је у терцијарним седиментима, кречњацима и плавинама потока и широка је до 250 m. До ове терасе Ливањско поље било је под сталним језером, а касније је било само периодски плављено. Испод најниже терасе, на 2-3 m релативне висине, налази се једва изражена тераса ранијих стања периодског језера. Ниво садашњих периодских поплава не допире до ње. На терасама обода поља направљени су путеви и формирана су насеља.

Кроз Ливањско поље протиче неколико река-[[понорница]] које припадају јадранском сливу. Најзначајније су: [[Стурба]], [[Жабљак (река)|Жабљак]], [[Бистрица (Ливно)|Бистрица]], [[Брина]], [[Пловуча]], [[Јаруга]], [[Ричина]]. Реке су богате рибом и раковима (као и многи понори, односна врела) и омиљено су излетиште Ливњака у летњим месецима.

У Ливањском пољу посебну пажњу заслужује градина у Бастасима на којој је — вероватно у [[касноантичко доба]] — био изграђен врло солидан [[рефугијум]]. Како изгледа, значајну улогу у римском добу играле су градине над [[Грковци]]ма, над Вашаровинама, Велика градина над Великим Каблићем и градине над Поточанима, у Видошима и у Губину. У Вашаровинама или у Сухачи вероваитновероватно су била лоцирана важнија насеља римског доба. То исто вреди и за Лиштане.

Ливањско поље је највеће крашко поље на простору бивше западне Југославије. Пружа се у правцу југоисток—сјеверозапад са проширењем на југоисточном делу. На крајњем југоистоку Ливањско поље се завршава подручјем око града Ливна, а преко Срђевићког поља прелази у Бушко блато. На северозападном крају поље се завршава [[Нуглашица|Нуглашицом]] и подручјем око села Грковаца, крај којег пролази пут за [[Босанско Грахово]]. Треба рећи да се од Ливна до превоја Борова глава протеже кршевита и испресецана висораван, са бројним обрадивим површинама, која се са Ливањским пољем неосетно спаја у једну целину. Ово је нужно напоменула због тога што је на том подручју смештен известан број градина релевантних за југоисточни део поља. Јужно од Ливна улази се у брежуљкасто подручје преко којега се долази до Срђевићког поља. Овде се истиче долина речице Стурбе у чијем се доњем делу диже неколико градина, од којих се нарочито истиче она у Видошима.

Ливањско поље је окружено високим планинским венцима. Са западне стране протежу се Камешница и гребени планине Динаре са високим [[Троглав (Босна и Херцеговина)|Троглавом]] и другим њеним врховима. Са супротне стране диже се планински масив Старетине и низ других мањих венаца. Ливањско поље је од Ливна и Срђевићког поља до Грковаца дугачко око 45 -{km}-, док му просечна ширина (осим наведеног проширења) износи око 6 -{km}-. Надморска висина поља је од 700 до 720 -{m}- (отприлике као и Бушког блата).

Два суседна поља, [[Гламочко поље|Гламочко]] и посебно [[Дувањско поље|Дувањско]], вероватно су играла значајнију улогу у животу племенских заједница Делмата у целини. Такав развој је, свакако, био условљен развученошћу Ливањског поља и немогућношћу веће концентрације градинских станица на ограниченом простору, као што је случај са друга два поменута поља. Зато су на Ливањском пољу и били формирани неки посебни одбрамбеми комплекси, као што су они над Великим Каблићем, над Вашаровинама или над Доњим и Горњим Рујанима. Занимљива је сличност овог топонима са полуострвом Рујан на Северном Мору (Венедско море – види Реља Новаковић) који је био насељен словенским живљем. Ово је само један пример између изненађујуће великог броја других, нпр. хидронима, теогоније – Троглав, Перун Громовник итд.