Месенијски ратови — разлика између измена

м
Правопис
м (Уклањање шаблона: Битке и ратови античког доба)
м (Правопис)
'''Месенијски ратови''' су били ратови измећу [[Месенија|Месеније]] и [[Спарта|Спарте]] у [[8. век пнеп. н. е.|8. веку пнеп. н. е.]] и [[7. век пнеп. н. е.|7. веку пнеп. н. е.]] .
==Први месенијски рат==
Изгледа да је [[спарта]]нски краљ Теопомп покушајем заузимањем тврђаве на планини [[Итома|Итоми]] започео Први месенијски рат. У то време (друга половина 8. века пре Христа) није постојала ни фаланга или [[хоплити]]. Рат је био серија напада или опсада.
[[Спарта|Спарти]] су помагали плаћеници са [[Крит]]а и [[Коринт]]а, а Месенији су помагали из [[Аркадија|Аркадије]], [[Аргос]]а и [[Сикион]]а.
Рат је трајао 19 година. У рату побећује [[Спарта]] око [[720. пнеп. н. е.]] Месенија постаје зависна од Спарте. Људи су били обавезни да дају већину пољопривредних производа Спарти.
 
==Други Месенијски рат ==
Други месенијски рат почиње као покушај Месеније да се отргне из Спартанске доминације и да се реваншира. Рат је највероватније био од [[670. пнеп. н. е.]]-[[657. пнеп. н. е.]] Према Гротеу рат је био од [[648. пнеп. н. е.]] - [[631. пнеп. н. е.]] .У том рату се први пут корист [[фаланга]]. Месенија је употребом фаланги победила Спарту [[669. пнеп. н. е.]]. Затим Спарта побеђује у једној већој бици, а после тога рат се претвара у низ напада без главног удара, слично првом рату. [[Месенија]] је изгубила рат и [[Спарта]] је анектира. Један део граћана се претвара у [[хелот|хелоте]], а други део по градовима добија статус слободних грађана.
 
Центалну улогу у том рату има месенски херој [[Аристодем]]. Постоји прича да је Аристодем обећао да ће жртвовати своју ћерку, да би умилостивио богове и тиме заштитио Месенију од Спарте. Аристодемова ћерка је имала љубавника, који је да би је заштитио, раширио причу да че она постати мајка.
 
==Трећи месенијски рат==
Трећи месенијски рат је избио [[464. пнеп. н. е.]] , када је разорни потрес уништио Спарту. Побуњеници су се поново бранили неколико година на тврђави Итом. Мећутим морали су напустити [[Пелопонез]] и Атињани их настањују код [[Неупакт]]а.
 
Спартанци су жељели да награде своје властите грађане са земљом од Месеније, па су домаће становништво претварали у робове зване [[хелот]]и. Хелоти су иначе били константна претња за Спарту, јер су [[хелот]]и дизали устанке. Хелота је било више од господара, па су Спартанци стално морали бити спремни на гушење побуне хелота.
1.572.075

измена