Међународно приватно право — разлика између измена

м
Правопис
м (Правопис)
Разликују се општа надлежност, која може увек бити примењена и посебна, која постоји само ако се стекну неке додатне околности. Правило опште надлежности, на пример, је правило да туженик може бити тужен у држави чији је држављанин. Правило посебне надлежности је, на пример, правило да се може тужити у држави где је настао штетни догађај.
 
У [[Европска Унијаунија|Европској Унијиунији]] правила о међународној надлежности су регулисана у грађанским споровима су решена у [[Брисел]]ској регулативи о признању и извршењу судских одлука из [[2001.]] (претходно Бриселска конвенција из [[1968.]]) Основна надлежност тамо постоји ако туженик има пребивалиште у некој земљи чланици (члан 2). Посебна надлежност је решена у члану 5. који говори, између осталог, о уговорима и о штетним догађајима.
==Колизионе норме==
Када једном суд преузме надлежност, потребно је да одлучи о томе које ће се право применити на спор.
 
==Признање и извршење судских одлука==
Једна страна пресуда не производи аутоматски дејство у домаћем правном поретку већ мора бити призната и извршена. Она ће то бити ако се стекну одређени услови међу којима се најчешће појављују: правилно одређена надлежност страног суда, процесна исправност и јавни поредак. У Европској Унијиунији могућност непризнавања одлука из других ЕУ земаља је смањена практично само на јавни поредак. Овиме је начињен занчајан корак ка слободи протока пресуда у ЕУ.
 
==Значај==
1.572.075

измена