Савезна Република Југославија — разлика између измена

Ова држава имала је јако негативну репутацију, како у свету, тако данас и понегде у њеним бившим чланицама. Чинило се да је останак назива "Југославија", који се односио на претходне две државе- [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]] и [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]] изабран препотентно, с обзиром да се и самим уставом, гарантовало да ће ову државу чинити само две последње про-југословенски расположене републике- [[Србија]] и [[Црна Гора]]. Становници тада непризнатих република: [[Република Српска|Републике Српске]] и [[Републике Српске Крајине]] сматрали су ово издајом, јер су до тада поштовали устав [[Социјалистичка Федеративна Република Југославија|СФРЈ]], а чак су желели и припајање [[Србија|Републици Србији]], а и одреди [[Југословенска народна армија|ЈНА]] су са територије [[Црна Гора|Црне Горе]] [[1991]]. године интервенисали у Дубровнику, како би се [[Хрватска]] сачувала у саставу Југославије. Ипак [[Сједињене Америчке Државе|САД]] и већина држава су прихватиле СРЈ, али је нису признале као наследника СФРЈ, често називајући ову државу називима као што су "простор Бивше Југославије", "остатак Југославије", неретко и њеним каснијим називом- "Србија и Црна Гора", или пак само "Србија". Већ [[15. мај]]а [[1992]]. године, [[Савет Безбедности Уједињених Нацијанација]] увео је потпуни [[ембарго]] на увоз овој држави, због ратова у [[Босна и Херцеговина|БиХ]] и Хрватској, не признавши је, а самим тим је и не примивши у своје чланство. Тајно, ова држава је до почетка [[1994]]. године подржавала материјално, паравојним формацијама, и на разне друге начине српску страну у босанском и хрватском рату. Ипак, по наређењу председника Србије, [[Слободан Милошевић|Слободана Милошевића]], ова република је затворила границу према РС почетком горе наведене године, увевши на тај начин потпуни ембарго на увоз оружја и других сировина. То је довело до одлуке о делимичном суспендовању санкција, које су довеле до мањег смањења економске кризе и рекордне инфлације, којима је такође допринео и тада постављени нови гувернер Народне Банке- [[Драгослав Аврамовић]]. Такође, поред санкција према РС, поступно су прекидани сви контакти са РСК. То је ослабило положај Срба у овим државама, иако је неформалним каналима на босанско ратиште, извесно, стигао одређен ратни материјал, пред [[НАТО бомбардовање Републике Српске|ваздушну интервенцију НАТО пакта]] [[август]]а [[1995]]. године. Иако позвана, [[Савезна Република Југославија|СРЈ]] (по Милошевићевом наређењу) је у исто време одбила да интервенише како би спречила нестанак [[Република Српска Крајина|РСК]], који се догодио након хрватске операције [[Операција "Олуја"|"Олуја"]]. На десетине хиљада Срба је прогнано из Хрватске и већином су долазили у Србију. Сви ови догађаји из касног лета те године довели су до преговора о миру, одржаних у [[Дејтон]]у, у војној бази Рајт Петерсон, у [[новембар|новембру]] те године, на позив [[Сједињене Америчке Државе|САД]]. Захтевало се присуство српског, црногорског (СРЈ још није била призната), босанског и хрватског руководства, представници босанских Срба нису били пожељни с обзиром да је против њих пред [[Хашки трибунал за ратне злочине у бившој Југославији|Хашким трибуналом]] била подигнута оптужница, па је Милошевић заступао њигове интересе. Након "Олује", питање Крајине су све стране сматрали решеним. Након готово три недеље преговора, постигнут је договор, којим је [[Босна и Херцеговина|БиХ]] подељена на два самостална ентитета, призната под истом заставом и са свега неколико заједничких институција: [[Република Српска|Републику Српску]] и [[Федерација Босне и Херцеговине|Федерацију Босне и Херцеговине]]. Споразум је потписан [[21. новембар|21. новембра]] [[1995]]. године, а мир је званично склопљен у [[Париз]]у [[14. децембар|14. децембра]] исте године. [[Уједињене нације|Уједињене Нацијенације]] су тада и укинуле санкције. Такође све суверене државе, изузев СРЈ и Хрватске (услед преостале српске територије у Западном Срему и околини Вуковара, која је била под контролом УН, до [[1998]]. године, када је мирно интегрисана у Хрватску) тада су успоставиле међусобне дипломатске односе.