Драги Стаменковић — разлика између измена

Одмах по капитулацији земље, као члан ПК СКОЈ, одржавао је везу између ПК и руководства [[Савез комунистичке омладине Југославије|СКОЈ-а]] у Лесковцу и [[Ниш]]у, а касније и са [[Зајечар]]ом и радио на учвршћивању партијских организација и припремама устанка. Под његовим руководством, у лето [[1941]]. године, формиран је [[Кукавички партизански одред]]. Када је одредОдред ојачао, по задатку КПЈ вратио се на рад у ПК СКОЈ, а затим отишао на партијски рад у нишки округ. Средином децембра 1941. године ухапшен је и мучен. Трећег дана мучења успео је да побегне из затвора и да се повеже са члановима Окружног комитета СКОЈ-а за Ниш. Убрзо је био именован за партијског руководиоца у партизанском одреду на [[Пасјача|Пасјачи]]. У лето [[1942]], од ПК КПЈ за Србију добио је задатак да у Нишу формира Покрајинско повереништво КПЈ за југоисточну Србију. У Нишу је остао на партијском раду до [[3. септембар|3. септембра]] 1942., када се због провале склонио у Лесковац. Пошто је био постављен за секретара ПК СКОЈ-а, [[20. октобар|20. октобра]] 1943. прешао је на политичклиполитички рад у Београд, где је радио на стварању Савеза антифашистичке омладине Србије.

[[Април]]а [[1945]]. године постао је организациони секретар Месног комитета КПЈ за Београд, [[1948]]. године је изабран за организационог секретара [[Централни комитет|Централног комитета]] [[Савез комуниста Србије|Комунистичке партије Србије]], а крајем [[1949]]. за секретара Обласног комитета КПЈ за Београдску област. Године [[1950]]. био је министар у влади Србије и председник Савета за енергетику и екстрактивну индустрију, а од [[1951]]. године председник Републичког већа [[Савез синдиката Југославије|Савеза синдиката Србије]] и потпредседник Централног већа Савеза синдиката Југославије. Од [[1962]]. до [[1963]]. године био је председник Привредне коморе Србије, од 1963. до 1964. године секретар Градског комитета СКЈ Београд, а од [[17. новембар|17. новембра]] [[1964]]. до [[6. мајамај]]а [[1967]]. године председник [[Извршно веће Скупштине СР Србије|Извршног већа Скупштине СР Србије]].

Од 1967. године био је председник Републичког одбора [[Социјалистички савез радног народа Југославије|Социјалистичког савеза радног народа Србије]]. Биран је за члана [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|Централног комитета СКЈ]] од [[Пети конгрес КПЈ|Петог]] до [[Осми конгрес СКЈ|Осмог конгреса СКЈ]]. У међувремену је био завршио Вишу партијску школу „[[Ђуро Ђаковић]]“ у Београду. Члан Централног комитета СК Србије био је од 1945. до [[1968]]. године. Био је народни посланик Скупштине Србије и [[Скупштина СФРЈ|савезни посланик]] у више сазива. Био је члан Председништва Савезног одбора ССРН Југославије, [[Председништво СФРЈ|Председништва СФР Југославије]] и [[Савет федерације СФРЈ|Савета федерације]], те амбасадор СФР Југославије у [[Уједињено Краљевство|Уједињеном Краљевству]] и [[Бразил]]у.

Носилац је [[Партизанска споменица 1941.|Партизанске споменице 1941.]] и више других одликовања, међу којима су — [[Орден народног ослобођења]], [[Орден заслуга за народ|Орден заслуга за народ са златном звездом]], [[Орден братства и јединства|Орден братства и јединства са златним венцем]] и [[Орден за храброст]]. [[Орден народног хероја|Орденом народног хероја]] одликован је [[6. јул]]а [[1953]]. године.

{{портал бар|Биографија|Револуционарни раднички покрет Југославије|Народноослободилачка борба|Социјалистичка Федеративна Република Југославија}}