Војна управа у Србији (1941—1944) — разлика између измена

Расни закони су уведени на свим окупираним територијама са тренутним ефектима на [[Јевреји|Јевреје]] и [[Роми|Роме]], као и на оне који су се супротстављали [[нацизам|нацизму]]. У окупираној Србији је стога образовано неколико концентрационих логора и на [[Антимасонска изложба|Антимасонској изложби]] 1942. у Београду град је проглашен слободним од Јевреја (јуденфрај). Дана 1. априла 1942. основан је [[Српски Гестапо]]. Процјењује се да је 120.000 људи интернирано у њемачке концентрационе логоре у окупираној Србији од 1941. до 1944. Током тог периода убијено је од 50.000{{sfn|Ramet|2006|p=132}} до 80.000 људи.{{sfn|Portmann|Suppan|2006|p=268}} Око 14.500 Јевреја — 90% јеврејске популације у Србији од укупно 16.000 — убијено је током Другог свјетског рата.{{sfn|Gutman|1995|p=1342}}
 
Колаборационистичке оружане снаге биле су укључене, непосредно или посредно, у масовна убиства Јевреја, Рома и онионих Срба који су приступили било којем противокупаторском покрету или су били осумњичени да су припадници таквог покрета.{{sfn|Cohen|1996|p=76–81}} Ове снаге су одговорне за убиства Хрвата и Муслимана;{{sfn|Udovički|Ridgeway|1997|p=133}} међутим, поједини Хрвати који су избјегли у окупирану Србију нису били дискриминисани.{{sfn|Deroc|1988|p=157}} Након рата, српско учешће у многим од ових догађаја, као питање српског колаборационизма, постало је предмет историјског ревизионизма српских вођа.{{sfn|Cohen|1996|p=113}}{{sfn|Cohen|1996|p=61||ps=: "The apparatus of the German occupying forces in Serbia was supposed to maintain order and peace in this region and to exploit its industrial and other riches, necessary for the Germany war economy. But, however well organized, it could have not realized its plans successfully if the old apparatus of state power, the organs of state administration, the gendarmes, and the Police had not been at its service."}}
 
Сљедеће концентрациони логори су успостављени на подручју окупиране Србије:
259

измена