Српски Гестапо — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Ред 9:
Гестапо је приступио формирању ове јединице, [[1. април]]а [[1942]], означавајући га у службеној преписци као 1. београдски специјални борбени одред. Припадници те јединице називали су себе '''Српски Гестапо''', што су и немци касније и званично прихватили. Први званичан помен Српског гестапоа ({{јез-нем|serbische gestapo}}) био је [[19. август]]а 1942. године у извештају Карла Лотара Крауса (-{SS-Obersutmbahnfurer}-), главног опуномоћеника 6. управе -{[[RSHA]]}- за Југославију, који је послат [[Хајнрих Химлер|Химлеру]] из [[Београд]]а. У јулу се приступило практичној реализацији, пошто су припремљени документи и усвојен програм и план обуке.
 
Седиште одреда било је, у згради основне школе у Београду, ул. Старине Новака број 24. Формално, били су потчињени Другој групи Штаба војно-управног команданта Србије.
 
Задатак да врбују људе су имали само Страхиња Јањић, командант одреда, и његов заменик [[Светозар Нећак]]. Могли су да их нађу у редовима [[Димитрије Љотић|љотићеваца]], жандарма и нацистички опредељеним појединцима, који су морали бити припадници Љотићевог [[ЗБОР]]а. Формални пријем обављали су припадници испоставе [[Гестапо]]а у [[Београд]]у, пред којим су кандидати писали аутобиографију и полагали свечану обавезу, то јест, неку врсту залетве.