Брод (Црна Трава) — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
мНема описа измене |
Нема описа измене |
||
Ред 17:
'''Брод''' је насеље у [[Србија|Србији]] у [[општина Црна Трава|општини Црна Трава]] у [[Јабланички управни округ|Јабланичком округу]]. Према попису из [[Попис становништва 2011. у Србији|2011.]] било је 71 становника.
Налази се као у каквом уздужном басену кога образују планински врхови који као грбаве камиле каскају напоредо правцем
Зову се:
<br />
-
<br />
- Славујеве ј к 1.
Ред 41:
- Пудине и др.
Посматрано из ових махала село Брод личи на
== Образовање и друштвени живот ==
Ред 47:
По извештају из 1879. године још није започела делатност школа у [[Црна Трава|Црној Трави]], која је прекинула рад због рата. Та Црнотравска школа је била смештена у једној соби, неке приватне куће у чаршији и похађало ју је 10-15 ђака. Издржавали су је приходи црнотравске цркве и прилози грађана. Била је то школа старинског црквеног типа, не подељена на разреде, са домаћим учитељем који је добијао 1000 гроша годишње плате. Истом школом су се служиле до тада и општина Црнотравска и Бродска. Ђаци из Брода су се мучили, јер морали да путују сат и по до школе. Зато су тада мештани Брода тражили за себе засебну школу, у свом месту. Њихових 180 пореских глава имало је довољну аргументацију. Тада је судећи по попису био само један мушкарац у Броду.<ref>"Просветни гласник", Београд 1880. године</ref>
Основна школа у овом месту датира из 1909 године. Помиње се 1910. године као привремен, изгледа и први учитељ Михаил Пухач (ту до 1912).<ref>"Просветни гласник", Београд 1910. године</ref> Школски надзорник у Лесковцу је 1921. године
А 1931. године у Броду је уведено електрично осветлење, а нешто раније и телефон. Пре другог светског рата овде је поред школе и цркве, постојали су: централа,
== Предање о називу села ==
По предању и записима назив овоме селу проистиче из чињенице да је центар овога села био до скора неки саобраћајни чвор преко кога је ишло неколико трансверзалних
Риста Николић у својој академској расправи (ДР Јован Цвијић: Насеља српских земаља”, Београд, 1912.г.) на страни 15, пише:” Осим трговачке стоке кроз ову област гонили и “беглик”, стоку од Ниша и Лесковца за Цариград. Погон је био и код Брода и Црне Траве”.
Ред 79:
Тај планински засеок Деићево села Брод је појам за најезивије губилиште људи из овога краја. 960 људи из овога краја ова војска је интернирала, неколико хиљада мучила, одлазила у околна села и вршила пљачке, отимачине, силовања, убиства и паљења. Село Брод је дочекао крај бробе противу фашизма у другом светском рату(1941-1945.г.) са 74 пала борца, 180 деце ратне сирочади, 156 погинулих људи.
Ратна штета коју су Бугарски фашисти овом селу проузроковали процењена је на преко 32.000.000 ондашњих динара, рачунајући овде само непокретну имовину.
То је доказ да се ово село херојски борило од првих дана фашистичке
== Демографија ==
| |||