Termovizija — разлика између измена

24 бајта додата ,  пре 13 година
м
Units: 9;
м (Units: 9;)
Termovizijski uređaji su nastali zbog potrebe povećanja efikasnosti pri osmatranja noću i u uslovima smanjene dnevne vidljivosti ili loših vremenskih prilika.
 
Prva ispitivanja senzora koji mere sopstvena zračenja pozadine i objekta vezana su za eksperimente u IR (Infra Red) delu spektra još 1900.godine. Prve upotrebe IR senzora u vojne svrhe zabeležene su u [[Prvoi svetski rat|Prvom svetskom ratu]], detektovanjem [[avion|aviona]] na rastojanju od 1.,5 -{km}-, a čoveka na 0.3km,3-{km}-.
 
Brz razvoj IR sistema izmedju dva rata doveo je do njihove velike upotrebe u Drugom svetskom ratu. Razvoj tehnologije je omogućio dobijanje IR slike na osnovu zračenja daleke 1919. god. a tek oko 1930. godine razvijeni su prvi uređaji za osmatranje zračenja u IR opsegu.
Tokom ranih šezdesetih godina prošlog veka počeo je razvoj uređaja koji su sposobni da detektuju vidljivu svetlost niskog intenziteta (mesečev sjaj, zvezde) uz primenu pojačivača svetlosti, do korisnog upotrebljivog nivoa za ljudsko oko. Ovi sistemi rade na detekciji reflektovane [[radijacija|radijacije]] izvora niskog intenziteta.
 
Spektralna osetljivost je bila ograničena na vidljivi deo spektra a povećanje granične talasne dužine osetljivosti omogućilo je rad u području (0.,9 -{m}-). Tako su nastali '''multispektralni skeneri''' koji daju IR sliku terena iz vazduha. Razvijene su diode koje detektuju nizak nivo termalne radijacije.
 
Tako je nastao uređaj za termovizijsku sliku, koja se formira na osnovu sopstvenog zračenja objekta. Zračenje terena u IR delu spektra zavisi od temperature objekta i pozadine, vrste i fizičkog sastava objekta i okoline, kao i zračenja sunca. IR senzori na principu linijskog skeniranja, imaju uglavnom dva opsega rada:
- od 3-5 -{m}- (niži opseg), i opseg
- od 8-14 -{m}- (viši opseg).
 
Pri prostiranju kroz atmosferu slabljenje elektromagnetnih talasa je selektivno u odnosu na talasne dužine i sastav atmosfere. Prijemna optika ima zadatak da sakuplja elektromagnetnu energiju i usmerava je na detektor.
* '''termovizijski sistemi sa detektorima u fokusnoj''' ravni (FPA-Focal Plane Array).
 
Formiranje termalne slike, posmatrano sa tehnološkog aspekta, prolazilo je kroz četiri osnovne faze. U samom početku infracrveni lik objekta se formirao korišćenjem '''infracrvenog detektora sa hlađenjem'''. Odraz na slici se formirao kretanjem skenirajućeg ogledala po horizontalnoj i vertikalnoj ravni na koji pada [[IR zračenje]] sa terena, analizirajući jedan po jedan element slike. Reflektujući se od ogledala, IR zračenje prolazi kroz optiku i pada na diskretni detektor. Ova vrsta detektora nazvana je [[elektomehanički skener|elektomehaničkim skenerima]]. Fotoprovodnik CMT je veoma osetljiv materijal za detektore i radi na veoma niskim temperaturama, gde je odnos signal/šum visok. Potrebno je da se detektor hladi na temperaturi oko 80 -{K}-.
 
Njegova konstrukcija zavisi od metode hlađenja, kao što je termoelektrična (Jull-Thompson) ili korišćenjem motora sa zatvorenim ciklusom hladjenja, na primer korišćenjem principa Stirlingovog ciklusa. Pojavom linijskih detektora, prešlo se na skeniranje metodom linija po linija ([[linijski skener|linijski skeneri]]). Ovde se vrši skeniranje terena linijom od n detektorskih elemenata.
65.194

измене