Науру — разлика између измена

Британски капетан и ловац на китове [[Џон Ферн]] био је први Европљанин који је посјетио острво [[1798]]. Године и назвао га је Пријатно острво. Од средине [[1830е|1830-их]] Науруанци су имали контакте с европским китоловцима и трговцима који су на острву обнављали своје залихе. Острвљани су трговали храном за [[палмино вино]] и оружје које је касније коришћено у десетогодишњем рату који је почео [[1878]]. године, којим је становништво на острву смањено с 1400 на 900 особаљуди.

Године [[1989]], држава је поднела тужбу против Аустралије на [[Међународни суд правде|Међународном суду правде]] због спорних потеза на Науруу за време аустралијског управљања, ово се посебно односило на неспречену еколошку штету која је настала због вађења фосфата. Овај спор је решен вансудском нагодбом која је укључивала обнављање искоришћених подручја на Науруу. Смањивањем резерви фосфата довело је до привредног пада, што је довело до политичке нестабилности која траје од средине 1980-их. Само у раздобљу од 1989. до 2003. године, власт се променила 17 пута<ref name="DFAT">Australian Department of Foreign Affairs and Trade. [http://www.dfat.gov.au/geo/nauru/nauru_brief.html Republic of Nauru Country Brief - November 2005], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>. Последњих година у вођству земље измењивали су се [[Рене Харис]] и [[Бернард Dowiyogo]], да би након DowiyogoveДовијогове смрти у марту [[2003]]. [[Лудвиг Скоти]] био изабран за председника. Скоти је пуни мандат добио у октобру [[2004]]. године. Смењен је 19. децембра 2007. након гласања о неповерењу у парламенту, а нови председник је постао Маркус Стефан.

Од [[2001]]. до [[2007]]. године, важан део државних прихода чинила је аустралијска помоћ. За ову помоћ Науру је управљао центром за азиланте. Једна од таквих група азиланата коју су чиниле 433 особе из разних држава, спашенаспасена је у мору 2001. године и упућена у прихватни центар у Науруу. Након политичких промена у Аустралији 2007, овај центар је затворен а Науру су поново погодили финансијски проблеми. Науру је у последње време алтернативни извор финансирања нашао признавању сепаратистичких региона у замену за новац, па је тако признао [[Тајван]], [[Косово и Метохија|Косово]], [[Абхазија|Абхазију]] и [[Јужна Осетија|Јужну Осетију]]. У случају Тајвана, Науру је неколико пута мењао одлуку примајући за то новац и од једних и од других, а приликом признавања Абхазије сваки становник Науруа добио је 3.500 долара помоћи од владе Русије.<ref>[http://www.guardian.co.uk/world/2009/dec/14/nauro-recognises-abkhazia-south-ossetia Tiny Nauru struts world stage by recognising breakaway republics], Приступљено 15. 4. 2013.</ref>