У Западној Цркви то је званични назив за настојатеља одређеног манастира или монашке [[Конгрегација|Конгрегације]] која припада [[Бенедиктинци|бенедиктинским]], [[Цистерцити|цистерцитским]] или [[Траписти|трапистким]] фамилијама или неким домовима одређеног реда каноских редовника (напрнпр. Августиновски канонички редовници Латерана и Премонстратенсиани). Према Правилима [[Свети Бенедикт Нурсијски|Св. Бенедикта]] опат је постављен за оца монашке породице и као такав има велику власт у управљању својим домом, по правилима која он може прилагодити климатским условима, обичајима одређене епохе итд. У данашње време опати су увек изабрани и имају службу у сагласности са Уставом свог Реда или Конгрегације: некада је то доживотно, некада на неодеђено време, некада до навршавања одређених година, некад на одређени број година, итд. (уп. CIC (1983) can. 624. s. I). Опат је главни настојатељ (уп. CIC (1983) can. 613. s. 2) и, пошто су сви Редови и Конгрегације који имају опате схваћени као клирикалне институције (уп. CIC (1983) can. 588. s. 2), опат мора бити свештеник, он дела са црквеном влашћу (уп. CIC (1983) can. 596. s. 2) и он је схваћен као [[Ординариј]] (уп. CIC (1983) can. 134. s. I). За разлику од других црквених управитеља опат добија литургијски благослов при чему му може бити додељен прстен, [[митра]], [[жезал]]. Опат територијалне опатије (формално познат као 'abbot nullius' (уп. диецеза)) такође има квази-епископску јурисдикцију над територијом своје опатије. (уп. CIC (1983) can. 370). Старија пракса давања титуле опата старијем монаху као вид почасти али без [[јурисдикција|јурисдикције]] сада је престала. У Средњем веку, одређени опати су постепено захтевали права на одређене инсигније и привилегије уобичајено резервисане за [[Епископе|пископе]], као и право да учествују на црквеним саборима (од осмог сабора у Толеду [[653]]). Раније разликовање опата који носе митру (у пре - реформској Енглеској) од других данас више не постоји. Настојатељи појединих познатих манастира носе назив над-опати, док, такође, опат који председава Конгрегацијом носи назив "Опат председник" или "опат генерал". Од 1893. бенедиктинска конгрегација је имала "опата примата" који је био предстојатељ читавог реда.
