Голодомор — разлика између измена

== Совјетска колективизација у пракси ==

Политика свеопште колективизације коју је [[1929]]. увео Стаљин не би ли тако потпомогао финансирање индустријализације земље, имала је катастрофалан учинак за пољопривреду. Упркос томе, [[1932]]. Стаљин је за 44% подигао обавезну квоту украјинског удела у приносу [[житарице|жита]], што је значило да га неће бити довољно да би се сељаци прехранили, јер по тадашњем закону, жито из [[колхоз]]а се није смјело делити међу сељацима све док се није напунила државна квота коју је наложила Влада.

[[Датотека:UkrFamine1933 SBUex2006.jpg|thumb|desno|250п|Презентација догађаја за време Голодомора у Украјини.]]

Презентација догађаја за време Голодомора у Украјини, Стаљинова одлука и методе које је користио како би је извршио, осудила је милионе сељака на смрт глађу. Руководство [[Комунистичка партија Совјетског Савеза|Партије]], уз помоћ регуларних снага и јединица тајне полиције, водило је немилосрдан исцрпљујући рат против сељака који су одбијали предати жито. Чак је и безвриједно зрно жита насилу било [[Конфискација|конфисковано]] у сеоским домаћинствима. Било који мушкарац, жена или дете којег су ухватили како узима макар шаку жита с колективне фарме, могао је, а најчешће је и био, на месту стрељан или пресељен на [[Руски далеки исток|Далеки исток]]. Оне, који нису изгледали довољно изгладњено, сумњичили су да скривају залихе.

 

 

== Размере злочина ==