Античка комедија — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот Додаје: uk:Давньогрецька комедія |
м Правопис |
||
Ред 39:
У средњој атичкој комедији политика заузима све мање места, хор губи своју улогу коју је имао у старој комедији и више не учествује непосредно у радњи, хорске песме постају самостални умеци, агон (αγων) је претворен у глумачку сцену, парабазе нема. Друштвене и приватне теме постепено су потискивале политичке. Развој комедије се кретао према стварању комедије са јединственом и заокруженом драмском радњом. У њој се јављају мотиви карактеристични за хеленистичку нову комедију: љубав, замена лица, препознавање.
Нова комедија настаје постепено из средње комедије. Не може се са сигурношћу повући хронолошка граница између ове две врсте. Почеци нове комедије стављају се у време око 320. год. пре н.е. Најистакнутији представници нове комедије су Атињанин Менандар (342 – 291.г. п. н. е.) Дифил из Синопе и Филемон. На жалост, од дела ових писаца сачуване су само две комедије и то обе Менандрове: Намћор (у целини) и Изабрани суд (три четвртине дела). Од осталих дела Менандра и других писаца сачувани су само фрагменти.
У новој комедији нема политичке сатире, инвектива, актуално-историјске и локалне тематике старе комедије. Нова комедија је спајала елементе комедије карактера и комедије интриге. Приказивала је типичне ликове и сцене из свакодневице средњег грађанског слоја. Делимично је подсећала на новију европску грађанску драму.
Комедија доспева у [[Антички Рим|Рим]] из грчке књижевности око 240. г. п. н. е. (заједно са [[Трагедија, античка|трагедијом]]). Римска комедија је настала као слободан превод средње и нове комедије приказујући Грке у њиховој средини и одећи. Због тога добија назив палијата. Главни представници Плаут и Теренције.
| |||