Епископ бањалучки Платон — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 61:
''"Поч. епископа препознао је црквеноопштински служитељ Љубо (коме не знам презиме) у просектури државне болнице у Бањалуци, по једној страни лица, док је друга била посве унакажена. Тврди да је био го, са каишом око струка, са ципелама званим штифлетне, какве је, знам, носио. Обдуциран није. Судијама није био дозвољен приступ мртвом телу"''. - Прота Јово Давидовић<ref>{{Cite book|title=Платон Јовановић, епископ Бањалучки (1874-1941)|last=Дукрковић-Јакшић|first=Љубомир|publisher=Издавачка установа Српске православне епархије шумадијске "Каленић"|year=1986|isbn=|location=Крагујевац|pages=134}}</ref>
''"Др Драго Врањешевић и др [[Ђорђе Букинац]], лекари, видели су мртво тело еп. Платона у мртвачници Државне болнице у Бања Луци. Имао је на себи чарапе, ципеле на еластику и кожни појас око голог тела. Кожа са главе била је сасвим огуљена (чиста лобања), у десној слепоочници видна округла рупа са 7,9 мм. Рубови оштри. Над десном обрвом налазила се рупа у кости истих својстава. Десна страна лица била је наједена и око је вирило напоље. Брада је била веома ријетка и са леве стране седа. Тело надувено без рана."''<ref>{{Cite book|title=Платон Јовановић, епископ Бањалучки (1874-1941)|last=Дукрковић-Јакшић|first=Љубомир|publisher=Издавачка установа Српске православне епархије шумадијске "Каленић"|year=1986|isbn=|location=Крагујевац|pages=136-137}}</ref>
''„Налазим Љубу Миљевића, служитеља српског Погребног друштва и шаљем га управнику болнице, да га у моје име замоли, не би ли се нађени леш, који је – по свему судећи – леш православног човјека, повјерио друштву на сахрану. Љубо се враћа и каже, да је леш владичин. Он га добро позна. Окретао га је и запазио трагове трију метака: један у потиљак, други у сљепоочницу а трећи, каже у леђа. На ногама су му ципеле са гумипластиком. У гаћама је и само је на њему, око њега кожни кајиш. Пола браде појеле су рибе, а пола се још добро види...“'' - из писма проте Душана Мачкића Синоду Српске православне цркве по доласку у [[Србија|Србију]] [[1941]].<ref>{{Cite book|title=Свједочење о затирању. Прилози за историју страдања Срба Епархије бањалучке 1941. године,|last=Стојнић|first=Бојан|last2=Пилиповић|first2=Радован|last3=Ђурић-Мишина|first3=Вељко|publisher=Музеј жртава геноцида, Архив Српске православне цркве, Архив Републике Српске|year=2016.|isbn=|location=Бања Лука – Београд|pages=104}}</ref>
| |||