Википедија

Народна скупштина Србије 1874—1875. — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
Спашавам 0 извора и означавам 2 мртвим. #IABot (v2.0beta15)
Нема описа измене
Ред 8:
У први редован сазив ова Скупштина састала се 8. новембра 1874, y Београду. Било је изабрано 97 народних посланика, a Кнез је својим указом наименовао још 33 посланика. После верификације посланичких мандата од шест предложених лица Кнез је за председника Скупштине поставио [[Ђорђе Топузовић|Ђорђа Топузовића]], a за потпредседника [[Јеврем Грујић|Јеврема Грујића]], док је Скупштина за секретаре изабрала [[Милан Кујунџић|Милана Кујунџића]], [[Урош Кнежевић|Уроша Кнежевића]], [[Милан Ђ. Милићевић|Милана Ђ. Милићевића]] и [[Адам Богосављевић|Адама Богосављевића]].
 
10. новембра Скупштина је отворена Беседом коју је прочитао Кнез Милан. У Беседи се поставља питање да ли би нужно било мењати Устав. После тога настала је дуготрајна дискусија о Адреси, којом приликом су се y Скупштини јасно оцртале две струје, либерална и консервативна, тако да је претседникпредседник министарства Мариновић морао да поднесе оставку. Обавештавајући о томе писмено Скупштину Мариновић каже: „.. . Министарство не налази одзива код вас. Већина од 3 гласа која се за назоре министарства показала, тако је слаба већина, да Министарство не може ни тренутка наде имати.... Но сад је било и прошло! Ја сматрам за своју дужност да Bac известим, да је услед јучерашњег гласања министарство поднело оставку светлом Књазу..." Влада Јована Мариновића прва је влада која је, y нашој парламентарној историји, пала пред једном Скупштином, иако то по одредбама Устава није морала да учини.
 
Три дана доцније образовано је [[Влада Аћима Чумића|ново министарство]] које је Кнез поверио [[Аћим Чумић|Адаму Чумићу]]. 26 новембра то министарство појавило се пред Скупштином, са изјавом да Кнез намерава да Скупштину одложи до 14. јануара 1875. Скупштина је после тога била одложена до означенога рока, али је ипак стигла да једном кратком Адресом одговори на Кнежеву Беседу.
 
14. јануара 1875. Скупштина је наставила рад. Почело се са интерпелацијама на владу да ли је припремила потребни материјал за рад Скупштине. То је дало повода претседникупредседнику министарства Чумићу да постави питање поверења влади, и то одмах и без дебате. Поверење влади било је изгласано, али је влада Чумићева која је, према Чумићевој изјави y Скупштини, постављала питање да ли y Скупштини не налази према себи „гомилу непријатеља" морала да демисионира. Седнице скупштинске поново су одложене за неколико дана. 22. јануара била је образована [[Влада Данила Стефановића|нова влада]] под председништвом [[Данило Стефановић|Данила Стефановића]], и она се претставила Скупштини. Скупштинска већина примила је и ову владу са неповерењем, a као израз тога неповерења дошле су безбројне интерпелације, њих преко тридесет на броју. Велику забуну направио је и један предлог одбора за молбе и жалбе, који је ишао директно за тим да се осуди влада Чумићева. Напослетку 13. марта 1875. Скупштина је распуштена Кнежевим указом с тим, да се кроз четири месеца изврше [[Парламентарни избори у Кнежевини Србији 1875.|нови избори]].<ref name="НС1874/5" />
 
=== Законодавни рад ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Народна_скупштина_Србије_1874—1875.”