Privatna bezbednost u Republici Srbiji — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
Pojam '''privatne bezbednosti''' potiče od reči [[policija]] i engleskog termina
Sa druge strane policijsko delovanje se određuje kao :
▲Pojam privatne bezbednosti potiče od reči policija i engleskog termina ,,Policing“ koji se može prevesti kao policijsko delovanje. Policija podrazumeva posebnu državnu službu koja između ostalog ima svoju socijalnu funkciju. Ta funkcija se može odrediti kao prevencija, otkrivanje i pružanje uslužnih funkcija. Ovakvo određivanje pretpostavlja da socijalnu funkciju policije mogu obavljati i nedržavni organi.<ref>Picard Etienne, ,,La notion de la police administrative“, publikacija Univerziteta Rouen, Mont Saint
Zoran Kesić<ref name="kesic"/> definiše privatno policijsko delovanje u širem i u užem smislu: ▼
U širem smislu se definiše na sledeći način:
▲Sa druge strane policijsko delovanje se određuje kao : ,,Skup svih delatnosti različitih institucija, ustanova i organa koje se sprovode prevashodno sa ciljem zaštite bezbednosti i borbe protiv kriminaliteta u preventivnom i represivnom smislu“. <ref>Vujaklija Milan, Leksikon stranih reči i izraza, prosveta ,Beograd, (1980). стр. 726.</ref>Postoje različite klasifikacije policijskog delovanja (eng. Policing), pri čemu jedna od klasifikacija jeste ,,Public policing“ i ,,Private policing“. Public policing se odnosi na policjsko delovanje policije kao državnog organa a Private policing podrazumeva policijsko delovanje privatnih organizacija.<ref>Labović Dejan, Privatna bezbednost pravna i socijalna dimenzija, Inovacioni centar fakulteta bezbednosti, Beograd, (2005). стр. 36</ref>
U užem smislu se definiše:
▲Zoran Kesić definiše privatno policijsko delovanje u širem i u užem smislu:
▲U širem smislu se definiše na sledeći način: ,,Kao skup organizovanih oblika delovanja dobrovoljnog i komercijalno usmerenog nedržavnog osoblja čije primarne delatnosti uključuju suprotstavljanje kriminalnom ponašanju“, (u ovom slučaju policijsko delovanje podrazumeva dobrovoljno učešće građana, privatno obezbeđenje, privatna detektivska delatnost).
▲U užem smislu se definiše: ,,Kao skup pravno utemeljenih delatnosti, profesionalnog tipa, van okvira nadležnosti državnih organa, koje su organizovane radi pružanja određenih usluga zaštite lične i imovinske sigurnosti građana i prikupljanja informacija po narudžbini“, (u ovom slučaju policijsko delovanje podrazumeva ugovorno obezbeđenje, unutrašnje obezbeđenje, privatnu detektivsku delatnost).<ref>Prema: Kesić Zoran, Privatni sektor u kontroli kriminaliteta, Dosije studio, Beograd 2009,
=== Definicija pojma privatne bezbednosti i podela ===
Ne postoji opšta definicija pojma već se definicije razlikuju u zavisnosti od države, autora i istorijskog momenta. U tom smislu definicija privatne bezbednosti se može gledati u užem i u širem smislu:
U širem smislu se određuje kao:
U užem smislu definiše se kao:
<ref>Dapčević-Marković Ljiljana, Pravo privatne bezbednosti, Fakultet za poslovni menadžment, Podgorica (2010). стр. 33 </ref>Isto kao i definicija i podela privatne bezbednosti zavisi od države i autora. U Srbiji se privatna bezbednost može podeliti na osnovu poslova koji se obavljaju na:
Линија 29 ⟶ 24:
# Delovanje građana<ref>Дапчевић-Марковић Љиљана, Право приватне безбедности, Факултет за пословни менаџмент, Подгорица (2010). стр. 98.</ref>
Pri čemu se delovanje građana javlja kao nov oblik koji služi za sprečavanje stvaranja opasnih i rizičnih mesta i kvartova i smanjenje straha građana. U razvoju delovanja građana postoje dve faze:
* U prvoj dominantan oblik policijskog funkcionisanja je od strane građana (sistem poverene zaštite zajednice)
* Druga faza podrazumeva bezbednosno delovanje građana kao dopuna redovnom policijskom delovanju (građani dobrovoljci, susedsko nadziranje, patrola građana).
Линија 42 ⟶ 37:
# Onemogućava pristup neovlašćenim licima u krug objekta u ulazak u sam objekat.
Najčešći oblici preventivnog delovanja subjekata bezbednosti su: patroliranja, pregled vozila I prtljaga, legitimisanje, osmatranje objekta I lica, davanje obaveštenja I upozorenja, kontrola signalizacije I sredstava za osvetljavanje objekata.<ref>Tatomirović Dragan, Praktikum za obavljanje poslova zaštite imovine i lica sa pravilom vršenja službe, Revija
Represivna delatnost ne uklanja uzroke već se njenom primenom deluje na posledice, u situacijama kada je nedozvoljeno delo već izvršeno, u vezi sa čim se upotrebljavaju sredstva prinude, kontrole i kažnjavanja. Represivne mere koje subjekti obezbeđenja po pravilu primenjuju pošto su iscrpljene preventivne mere su:
Линија 50 ⟶ 45:
# Upotreba vatrenog oružja;
# Privođenje u službene prostorije radi predaje nadležnim organima;
# Zadržavanje na mestu izvršenja krivičnog dela<ref>Tatomirović Dragan, Praktikum za obavljanje poslova zaštite imovine i lica sa pravilom vršenja službe, Revija
== Privatno obezbeđenje ==
Линија 57 ⟶ 52:
U teoriji se ponekad termin privatno obezbeđenje izjednačava sa terminom privatna policija. Međutim, ovi termini nisu sinonimi, već je privatno obezbeđenje jedan od oblika privatne bezbednosti, i u pojedinim zemljama podskup privatne policije koja se fokusira na funkcije održavanja reda. U tom smislu, privatno obezbeđenje je industrijska grana koja pruža usluge u obezbeđenju lica, imovine i poslovanja, i za njih ne postoji zakonom propisana obaveza organizovanja sistem obezbeđenja od strane vojske ili policije. <ref>Furst J. Alexander, State regulation of private police and security agents – Study, Bowling Green State University, Bowling Green OH 2009, str.2-4.</ref>
Zbog nedostatka emirijskih studija, ne postoji pecizna slika za karakteristike
Kao razlozi nastanka privatnog obezbeđenja u svetu, pojedini autori navode dva pritiska s kojima su se države susrele tokom 70ih godina [[XX
Međutim, savremena teorijska istraživanja pokazuju da postoje tri glavna razloga za nastajanje privatnog obezbeđenja:
Линија 68 ⟶ 63:
Privatno obezbeđenje u sistemu nacionalne bezbednosti Republike Srbije postoji u širem i užem smislu. Subjekti privatnog obezbeđenja u širem smislu su:
# [[Narodna Skupština Republike Srbije]];
# [[Predsednik Republike Srbije]];
# Savet za nacionalnu bezbednost;
# Vlada, sudovi i tužilaštvo.
Što se tiče subjekata u užem smislu, tu spadaju:
# Sistem odbrane;
# [[Ministarstvo unutrašnjih poslova]];
# Bezbednosno-obavštajni sistem;
# Privremeno formirani organi
# Subjekti iz oblasti privatnog obezbeđenja;
# I druge nevladine
=== Pojam privatnog obezbeđenja ===
| |||