Каравађо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Ред 62:
[[Датотека:Caravaggio - Boy Bitten by a Lizard.jpg|мини|<small>''Дјечак ког угриза гуштер''</small>, око 1594–96. [[Уљано сликарство|Уље на платну]], 66 х 49,5 цм. [[Национална галерија у Лондону]]]]
Умјетниково вријеме са Цезаријем се наизглед по њега лоше завршило, инцедентом у ком га је један коњ ударио копитом због чега је завршио у болници Свете Марије Милостиве. По Манцинију, негдје почетком [[1595]]. и након осам мјесеци проведених у Цезаријевој радионици, Каравађо се преселио код другог свештеника, „монсињора Фатина Петриђјанија, који му је дао удобно собу у којој може да се живи”. Негдје у исто вријеме је упознао Проспера Орсија, сликара [[гротеска|гротески]], који га је – по Белорију – охрабрио да слиједи властити пут и ствара дјела која су тражена на тржишту. Баљоне додаје да је Каравађо у то вријеме насликао одређен број [[аутопортрет]]а – данас највјероватније изгубљених – и „дјечака ког угриза [[гуштер]] који извире из цвијећа и воћа; могао се чак чути врисак дјечака, и све је приказано с пажњом на детаљ”. Тема ове слике је драматична, као што се и могло очекивати од дјела које тежи да привуче пажњу римске публике: полунагог дјечака, који једе воће, нагло прекида гуштер који га уједа за прст. Призор може бити парабола казне за оне ласцивне, гдје угриз гуштера може симболизовати бол узрокован [[венерична болест|венеричном болешћу]].
=== Патронаштво кардинала дел Монте ===
Средином 1950их Каравађо је једва састављао крај с крајем, тако да је притиснут економским проблемима одлучио да посјети више трговаца сликама у Риму. На крају је успоставио везу са Константином Спатом, који је имао једну продавницу слика на тргу око француске цркве Сан Луиђи. Преко Спате Каравађо је успио да успостави контакт са својим најважнијим меценом, кардиналом Франческом Марија дел Монтеом, који је становао у близини палате Мадама. Сликар и његов дилер сковали су план да привуку дел Монтеову пажњу, истакнутог колекционара који је редовно посјећивао Спатину радњу. Каравађо је за ту прилику насликао двије слике новог и непознатог жанра, приказујући призоре исцртане из миљеа свакодневнице римске сиротиње: ''Преваранти картама'' и ''Циганка гатара''.
== Почеци ==
| |||