Епископ вршачки Иларион — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Ред 34:
Своје радове је објављивао у сарајевском "[[Источник]]у“,<ref>"Источник", Сарајево 1. јануар 1900.</ref> који је и уређивао са великим успехом (1900-1908). Почео је у раној младости да пише; прве радове је објавио у сомборском "Голубу". Касније је сарадник српских листова новосадског "Јавор", мостарске "Зоре" (1896) и новосадског "Браник" и других. Био је члан Одбора за штампање црквених књига у Сарајеву.
 
Свештенство и народ су га кандидовали 7. октобра 1909. године на конференцији у Тузли. За [[Епархија зворничко-тузланска|митрополита зворничко-тузланског]] изабран је од стране [[Свети синод|Светог синода]] [[Цариградска патријаршија|цариградске патријаршије]] [[14. децембар|14. децембра]] [[1909]]. године, а хиротонисан је у [[Тузла|Тузли]] [[15. мај]]а [[1910]]. године. Он је у исто време (1910) архиепископ и митрополит зворничко-и али и егзарх Далмације. Током Првог светског рата нарочито се заузимао код власти, за српски живаљ и православно свештенство у Босни и Херцеговини. После [[Први светски рат|Првог светског рата]] постаје члан Средишног архијерејског сабора, који је изршио све припреме за васпостављење уједињене [[Српска православна црква|Српске патријаршије]]. Иларион је био једно време подпредседникпотпредседник Светог Синода и председник Великог духовног суда. Носио је одличја: Орден Св. Саве са лентом и Орден Св. Гроба са лентом.
 
По својој жељи прешао је у Вршачку епархију [[6. април]]а [[1922]]. године, и у њој остао до [[1929]]. године, када је пензионисан по молби, због болести. Умро је у [[Осијек]]у где је био настањен [[4. март]]а [[1932]]. године<ref>"Правда", Београд 4. март 1932.</ref>, и сахрањен на градском гробљу.