Википедија

Капитализам — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
Ред 63:
Заступници овог смера економске мисли полазе од субјективне теорије вредности која постулира како различити појединци различито вреднују различита добра и услуге. Помоћу ње и доброг дела већ постојећег корпуса класично либералне економске мисли изводе закључке о функционирању капиталистички уређеног друштва.
 
Оно што је вредно приметити је да су заступници овог смера економске мисли успевали да предвиде след догађаја финанцијскихфинансијских криза од [[1980е|1980-их]] година до данас дајући тачне узроке и описе проблема, те редовно упозоравајући на њих без превише слуха у финанцијскимфинансијским медијима. Један од на телевизији највише приказиваних економиста, који је упозоравао на последње две велике финанцијскефинансијске кризе - оне 2001. и 2009. године, је [[Peter Schiff|Питер Шиф]]<ref>[https://www.youtube.com/watch?v=sgRGBNekFIw] YouTube - Peter Schiff was Right, u videozapisima iz 2006. i 2007. godine Schiff predviđa i opisuje probleme američke ekonomije</ref>.
 
Неки од великих мислилаца ове школе су
Ред 131:
Неки социолози тврде да је појава великих капиталистичких [[корпорација]], с распршеним [[деоница|деоничким]] власништвом и бирократском организацијом, смањила моћ контроле појединих капиталиста над корпорацијом у коју су уложили свој капитал. Тврди се да су уместо њих контролу над корпорацијским капиталом стекли бирократски [[менаџер]]и, који су под сразмерно мањим притиском да максимизирају [[профит]]. На тај би начин безобзирни карактер раног капитализма поступно био замењен капитализмом који води рачуна о ширим друштвеним интересима. Распршење власништва и контроле би, према оваквом „менаџерском“ стајалишту, елиминисало злоупотребу капитала у интересу друштвене елите, тј. богате мањине.
 
Социолози који се не слажу с „менаџерским“ стајалиштем кажу да, премда су менаџери можда и стекли извесну формалну независност, њихов посао захтева преданост максимизацији профита, те се њихова делотворност и процењује пре свега према том критерију. Осим тога, заједничко класно и друштвено окружење (миље) директора и власника великих компанија, омогућује им да минимизирају конкуренцију [[цена]] и да тако одрже висок ниво добити. Други теоретичари тврде да су ове неформалне везе мање важне од њихове заједничке зависности од [[банка|банака]]. Према овом погледу, који не прихваћа „менаџерске“ аргументе, банке, односно финанцијскифинансијски капитал, имају несразмерно велику улогу у централизацији контроле над алокацијом капитала. То је посебно важно у контексту [[глобализација|глобализације]], будући да се големи део интернационализације капитала одвија управо у сфери финанцијскогфинансијског капитала.
 
=== Експанзија капитализма и транснационалне корпорације ===
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Капитализам”