Каравађо — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене |
|||
Ред 24:
Каравађов натурализам, његова намјера да вјерно представља природу било да је лијепа или ружна, није ништа мање снажнија од оне неких његових савременика, рецимо Анибалеа Карачија који је био склон истицању идеализоване љепоте инспирисане у [[Рафаел|Рафаелу]]. Супротно, Каравађа се може сматрати једним од оних великих умјетника као раније [[Ђото]] и [[Дирер]], који су хтјели да виде догађаје из [[Библија|библијских прича]] пред својим очима, као да се дешавају пред прагом њихове куће.
==
Каравађова прва велика наруџба (око 1597.), којом се одмах прославио, била је за капелу Контарели у француској римској цркви Сант Луиђи; дијелио ју је са сликарем [[Маниризам|маниризма]] Ђузепеом Цезаријем, познатим као Каваљер од Арпина. Каравађова прва слика у серији, ''Свети Матеја и анђео'' (некад у Берлину, данас уништена), произвела је скандал и била одбијена. Умјетник је замијенио другом верзијом и насликао ''Зов св. Матеја'' и ''Мучење св. Матеја''.
Ред 38:
Највјероватније из овог периода потиче и ''Давид са одрубљеном главом Голијата''. Из неког разлога сматра се да се ради о аутопортрету. Још једно истакнуто дјело из римског периода је ''Смрт Богородице'', једна од најзначајнијих Каравађових слика кад је у питању употреба ефеката боје, са црвеном бојом одоре Богородице у складу са рђавом бојом хаљине жене у плачу. У Напуљу, гдје је Каравађо избјегао 1607. године, насликао је ''Бичевање Христа'' (данас у Сан Доменико Мађоре), и ''Седам дјела милосрђа'' ([[Напуљ]], Монте дела Мизерикордија), гдје свјетлост бакље ствара дубоке контрасте. Није се дуго задржао у Напуљу. Већ 14. јула 1608. године је на [[Малта|Малти]], гдје је од Великог учитеља [[Малтешки витешки ред|малтешког витешког реда]] Алфа де Вигнакурта примио Крст милостивог витеза. Његов прослављени ''Портрет Вигнакурта'', данас у Лувру, је изузетно дјело по студији одраза свјетлости на његовом оклопу и живописном црвеном огртачу који пада са стране шљема који носи један ученик. Ремек дјело умјетниковог малтешког периода је ''Одруб главе св. Јована Крститеља''.
Крајем [[1608]]. године, Каравађо се налази у [[Сиракуза|Сиракузи]] на [[Сицилија|Сицилији]], гдје је за цркву св. Луције насликао ''Сахрану св. Луције'', данас у лошем стању. Убрзо је у [[Месина|Месини]], гдје Народни музеј посједује двије слике, ''Наклон пастира'' и ''Лазарево васкрснуће'', слике које одликују снажнији контрасти него је случај са ''Сахраном св. Луције''. И оне су претрпиле због лоших [[Рестаурација|рестаурација]]. Посљедње Каравађово платно је још један ''Наклон'', сликан у [[Палермо|Палерму]] за олтар цркве св. Лазара, такође у руинираном стању [[конзервација умјетничких дјела|конзервације]].
== Карактер и утицај Каравађовог стила ==
| |||