|
Moglo bi se reći da se istorija prava začela u formi istorije rimskog prava, da bi potom svoje sfere interesovanja proširila i na druge pravne sisteme. Sa terena [[rimsko pravo|rimskog prava]] počelo se postepeno prelaziti na teren uporednog istorijskog izučavanja nacionalnih, domaćih prava, pto je osobito došlo do izražaja u [[Francuska|Francuskoj]]. Tada je tu bila aktuelna potreba ujednačavanja [[pravni sistem|pravnog sistema]], s obzirom da je u severnoj Francuskoj dominiralo [[običajno pravo]], dok je južna Francuska imala [[pravni sistem]] zasnovan na [[rimsko pravo|rimskom pravu]]. U ovoj zemlji će se stoga već od XVII veka početi da razvija nacionalna pravna istorija i to kako u oblasti [[privatno pravo|privatnog prava]], tako i u oblasti [[javno pravo|javnog prava]]. Ubrzo će se i u Nemačkoj pojaviti knjiga [[Herman Kornring|Hermana Kornringa]] u kojoj pokušava da na istorijskim osnovama utvrdi kakvo je bilo izvorno nemačko pravo pre [[recepcija prava|recepcije]] i kakav je njegov odnos prema rimskom prav.
Time su udareni temelji pravne istorije koja je, doduše, još uvek bila samo deskriptivna ili pragmatična. Ipak, već tada je preovladalo saznanje da je bez istorijskog pristupa pravna nauka obogaljena i slepa, odnosno da bez pravne istorije nema pravne nauke. Ali cilj škole nije bio da stvori novu nauku: kao što su umetnici oživeli antičke likovne forme, pravnici su hteli da izvorno rimsko pravo zaživi u praksi. U tome nisu uspeli jer je "opšte pravo" bilo bolje prilagođeno društvenim potrebama. Zato je izučavanje pravne istorije marginalizovano, a nauka o pravu se orijentiše u drugom pravcu.
ж:
У XVI веку водећу улогу у изучавању римског права више немају професори у Италији, већ примат преузимају француски универзитети. Они уздижу вредности антике и почињу да се враћају оригиналним изворима римског права. Тако настаје нови метод изучавања: ''mos docendi gallicus''.
Они покушавају да римске правне текстове ослободе историјских наслага и да допру до изворне садржине дела класичних правника. Отуда су Дигеста прво очистили од глоса, а потом отпочели са откривањем интерполација. Тиме су се приближили делима која су пред собом имали чланови Трибонијанове комисије читав миленијум раније.
Професори права у Француској су изузетно ценили класичне правнике, па су их чак и опонашали, пишући своја дела класичним латинским језиком. По тој тежњи каелегантном стилу, настао је и назив ове школе: ''iurisprudentia elegantior,'' а зове се још и "стара (рана) историјска школа".
значај-
Иако су глосатори и коментатори зачетници средњовековне правне "науке" тек су припадници елегантних јуриспрудената утемељили историју римског права, па и правну историју као научну дисциплину.
Они су први створили појам "историја права" ''(historia iuris)'' и обликовали засебну историјску дисциплину названу "правне старине" ''(antiquitates iuris),'' која је објашњавала старе институције и термине из римског права. Тиме долазе до схватања да ће без историјског приступа правна наука бити обогаљена и слепа.
Представници елегантних јуриста су заслужни за откривање већег броја оригиналних извора, а поготово оних везаних за византијско право, које схватају као еволутивни продужетак римског права.
Они први започињу са реконструкцијом изгубљених извора и са систематским објављивањем сачуваних правних списа и зборника.
Италијански правник Алцијат сматра се претечом новог метода изучавања Јустинијанове кодификације , а прави оснивач историјске школе је Француз Жак Кижа. Велики допринос дао је и Дени Годфроа, који је уз помоћ Гутенберговг проналаска први објавио све делове Јустинијанове кодификације под називом ''Corpus iuris civilis'' , док је његов син Жак Годфроа први издао реконструисан, ''Codex Theodosianus,'' са веома квалитетним коментарима.
књига
Правац за који се везује стварање правне историје као науке је тзв. школа елегантне јуриспруденције, која је цветала нарочито у Францској у XVI веку. За ову школу се може рећи да је открила историју права , пре свега захваљујући њеном постулату. Према њеном учењу, није довољно проучавати и догматски тумачити значење правних норми из Дигеста онаквих какве су сачуване, већ ваља утврдити зашто и како су прописи из Јустинијанове кодификације настали у том облику и са тим значењем, шта је све довело до њиховог стварања и како су изгледале претходне норме из који су
{{DEFAULTSORT:Школа елегантне јуриспруденције}}
| 