Јединство (новине) — разлика између измена

{{Инфокутија Часопис

| натписопис = Јединство , издање од= 10.10.2016.

| формат = -{[[broadsheet]]}-

| власник = Установа за новинско-издавачку делатност "Панорама"„Панорама”

| главни уредникглавни_уредник = [[Рада Комазец]]

| редакцијајезик = [[КосовскаСрпски Митровицајезик|српски]] Ослобођење 1

| језикписмо = [[Српски језик|Српски]]

| седиште = Крунска 44, [[Београд]]

| градoclc = {{зас|Србија}} [[Београд]]

| вебсајт веб-сајт = {{УРЛURL|http://www.jedinstvo.rs/}}

'''''Јединство''' је лист на'' [[Србија|српски]] језикје [[Новине|српскомнедељни језикулист]] покренут у [[Призрен]]у као гласило Обласног одбора Народног фронта [[Социјалистичка Аутономна Покрајина Косово|Аутономне косовскоКосовско-метохијскеМетохијске областиОбласти]] (АКМО). Први број је изашао [[25. децембар|25. децембра]] [[1944]]. године.<ref>http://www.tvmost.info/vesti/71_godina_lista_jedinstvo/36659</ref>. У [[Призрен]]у излази повремено, а од [[1946]]. године излази у [[Приштина|Приштини]], најпре као недељник, а онда два пута недељно –— понедељком и четвртком. Потом је орган Социјалистичког савеза радног народа Косова до његовог уједињења са [[Савез комуниста Србије|Савезом комуниста Србије]] у [[Социјалистичка партија Србије|Социјалистичку партију Србије]] [[16. јулајул]]а [[1990]]. године. Од тада издавач „Јединства“ је НИЈПУстанова за новинско-издавачку делатност „Панорама“„Панорама”.

[[Датотека:Logo „Jedinstva“.JPG|мини|деснолево|250п|Лого „Јединства“''Јединства'']]

„Јединство“''Јединство'' је од почетка око себе окупљало српске културне ствараоце, писце, књижевне ккритичарекритичаре, сликаре, ликовне уметнике с [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], а објављивало је и књижевне преводе [[албанскиАлбански језик|албанских]] и [[турскиТурски језик|турских]] аутора. У оквиру листа, [[1960]]. године, почиње да излази часопис „''[[Стремљења]]“'' (први главни уредник [[Раде М. Николић]], потом [[Вукашин Вук Филиповић]]), а готово у исто време штампа и прве књиге. Из те активности [[1979]]. године настаје Издавачка делатност „Јединства“''Јединства'' (први главни уредник [[Миленко Јевтовић]]), која је крајем осамдесетих година названа „''[[Григорије Божовић]]“''. Године [[1978]]. године покреће и часопис за науку и друштвена питања „''[[Обележја]]“'' (први главни уредник Драгољуб Морачић).

Године [[1977]]. „Јединство“''Јединство'', дневни лист на албанском „''[[Рилиндја (новине)|Рилиндја]]“'', и лист на турском језику „''[[Тан]]“'', селе се у Дом штампе, монументалну бетонску грађевину намењену средствима информисања, где је „Јединство“''Јединство'' добило три спрата, „Рилиндја“''Рилиндја'' девет, „Тан“''Тан'' један, а на осталима су били Завод за уџбенике и наставна средства САП Косова и „Комунист“''Комунист'' – издање за Косово. У приземљу је у огромном простору била смештена нова штампарија за књиге и новине са две ротације, у то време најмодернија на [[Балкан]]у.

Од [[25. мај]]а [[1977]]. године „Јединство“''Јединство'' излази као дневни лист све до [[јун]]а [[1999]]. године, до завршетка бомбардовања [[Савезна Република Југославија|СР Југославије]] и потписивања [[Војно-технички споразум у Куманову|Кумановског споразума]]. Од уласка [[НАТО]] трупа на Косово и Метохију лист излази повремено у [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]], часопис "''[[Стремљења]]"'', такође повремено, у [[Београд]]у, а „Обележја“''Обележја'' се гасе.<ref>http://www.tvmost.info/vesti/71_godina_lista_jedinstvo/36659</ref>. Издавачка делатност је редукована и одржава се у складу с тренутном материјалном ситуацијом НИЈП „Панораме“„Панораме”. Из Дома штампе у [[Приштина|Приштини]] [[1999]]. године од имовине и богате документације новинарима „Јединства“''Јединства'' није ништа дозвољено да изнесу.

После [[2000]]. године, у расејању, НИЈП Панорама„Панорама” се донекле стабилизује. Захваљујући напорима директора Светозара Влаховића и његовог заменика Раде Комазец, лист ''Јединство'' наставља да излази седмично, а часопис ''[[Стремљења]]'' четири пута годишње. У том периоду очувана је и издавачка делатност књига, као и традиционални [[Сусрети Лазар Вучковић|Сусрети писаца Лазар Вучковић]], на којима се додељује и књижевна награда која носи име песника [[Лазар Вучковић|Лазара Вучковића]]. Почетком [[2016]]. године, ''Панорама'' постаје установа за новинско-издавачку делатност са седиштем у [[Београд]]у и [[Косовска Митровица|Косовској Митровици]].

"Јединство“''Јединство'' је од свог покретања пажњу поклањало култури. Тако већ [[5. октобар|5. октобра]], [[1945]]. године јавља да је у [[Призрен|призренском Дому културе]] одржано књижевно вече на коме су учествовали: [[Фадиљ Хоџа]] ([[Народни херој Југославије|народни херој]]), Есад Мекули, Мишо Поповић, [[Митар Радусиновић]] ([[Народни херој Југославије|народни херој]]), Душан Томовић, Џафер Вокши, Величко Зоговић и Микељ Марку.

У другој половини [[1953]]. године уводи рубрику за књижевност „Наши млади“, а с њом и Пионирско„Пионирско „Јединство“Јединство”, намењено младима, а од [[1. јануар]]а [[1956]]. године уведен је и хумористички додатак. Нова рубрика „Књижевни прилог“ покренута је [[13. фебруар]]а, [[1956]]. године и објављивана једном месечно. Њу је потом заменио „Књижевни додатак“, који је, између осталог, имао и рубрику „Млади шиптарски приповедачи“, ради презентовања косовске албанске прозе широј југословенској читалачкој публици.

У оквиру „Јединства“''Јединства'', дуже од деценију, до [[1990]]. године излазио је месечни часопис за децу „''[[Ђурђевак]]“'' (главни уредник [[Мошо Одаловић]]“), „Ауто''Ауто мото ревија“ревија'' (уредник [[Алекса Ацо Ракочевић|Ацо Ракочевић]]), „Просветни''Просветни лист“лист'', као и листови радних колектива - „Амортизера“''Амортизера'' и „Биначке''Биначке Мораве“Мораве''. Из културне рубрике „Јединства“''Јединства'', [[1987]]. године, настаје културни додатак „Панорама“„Панорама” који излази до [[1993]]. године.

Културна рубрика „Јединства“''Јединства'' је окупљала велики број стваралаца - у њој су радили књижевници [[Раде М. Николић]], [[Лазар Вучковић]], Миливоје Лучић, [[Радослав Златановић]], [[Даринка Јеврић]], Драгољуб Збиљић, [[Мошо Одаловић]], [[Радосав Стојановић]], [[Слободан Костић (књижевник)|Слободан Костић]], Драгомир Костић, Исмет Марковић, [[Мирко Жарић]] и сликари Петар Ђуза, Зоран Фуруновић и Шабан Абдула. Од [[1960]]. године у листу је ликовни сарадник-илустратор [[Трајко Стојановић Косовац]]. Повремено своје текстове и вињете је објављивао и [[Вук Филиповић]]. [[1990]]. године „Јединство“''Јединство'' је објавило ревију „Три века сеобе Срба“ са текстовима познатих научних радника, у тиражу од сто хиљада примерака. „Јединство“''Јединство'' је имало најстарији конкурс за новинску причу у ондашњој [[Југославија|Југославији]].

У време бујања албанског национализма и сепаратизма, као информативно и културно гласило, „Јединство“''Јединство'' је имало незаменљиву улогу у информисању грађана и разоткривању разних псеудонаучних и великоалбанских теорија на Косову и Метохији.

Скупштина [[Република Србија|Републике Србије]] [[1990]]. године доноси Закон о НИЈП „Панорами“ којим је, у оквиру те новинско-издавачке куће на Косову, увела лист „Јединство“''Јединство'', лист на турском језику „Тан“''Тан'', лист на албанском „Рилиндју“''Рилиндју'' и Штампаријуштампарију „Грачаница“''Грачаница'', која се до тада звала „Рилиндја“''Рилиндја''. „''[[Рилиндја (новине)|Рилиндја]]“'' је одбила да буде у оквиру „Панораме“ и престала да излази. Уместо ње, изван „Панораме“, штампан је дневни лист на албанском „Бујку“''Бујку''.

Издавачка делатност „Јединства“''Јединства'' започиње [[1960]]. године<ref>Александар Б. Дучић, Библиографија књига издавачке куће "Григорије Божовић" 1960-1995, Григорије Божовић - Народна и универзитетска библиотека, Приштина, 1998.</ref> Први главни уредник у издавачкој делатности био је [[Драгољуб Стојадиновић]], новинар Радио Приштине и књижевни критичар.

Издаваштво је започело објављивањем књиге Мите Миљковића „Знани и незнани“ и [[Раде М. Николић|Рада М. Николића]] „Галебови у сутон“ (приче), а као четврта књига наредне године биће штампан роман [[Вукашин Вук Филиповић|Вука Филиповића]] „Стрма обала“, да би [[1962]]. били објављени есеји [[Владета Вуковић|Владете Вуковића]] „На међи времена“ и заједничка збирка песама [[Радослав Златановић|Радослава Златановића]], [[Лазар Вучковић|Лазара Вучковића]] и [[Божидар Милидраговић|Божидара Милидраговића]] „Додир лета 1962“. До [[1966]]. године објављено је осам књига косовско-метохијских аутора, међу њима и антологија „Новија шиптарска поезија“, коју је приредио Миливоје М. Лучић. Но, издавање књига интензивније креће од [[1970]]. године, кад се око „Јединства“''Јединства'' већ окупила група креативних људи, како из листа, тако и са Универитета у Приштини, па и других косовско-метохијских градова. [[1980]]. године објављена је „Народна књижевност Срба на Косову“, у девет књига, које је приредио др [[Владимир Бован]].

У времену између [[1980]]. и [[1995]]. године објављиваће просечно по двадесетак књига годишње, а у суиздаваштву још десетак. Издавачка делатност „Јединства“''Јединства'' ће [[1994]]. године променити назив у „''[[Григорије Божовић]]“'' и биће под тим називом све до [[1999]]. године. После изгона с [[Косово и Метохија|Косова и Метохије]], уз лист „Јединство“''Јединство'' обнавља се и издавање књига, али под именом НИЈП „Панорама“.

"Јединство“''Јединство'' је, објављујући годишње бар по једну књигу албанског писца не само с Косова и Метохије, доприносило њиховој афирмацији. Нема иоле познатијег [[Албанци|албанског књижевника]] коме није објављена бар једна књига у овој кући почев од Исмаила Кадареа и Реџепа Ћосје до Агима Маље и Абдулаха Коњушевција<ref>Александар Б. Дучић, Библиографија књига издавачке куће "Григорије Божовић" 1960-1995, Григорије Божовић - Народна и универзитетска библиотека, Приштина, 1998.</ref>.

Уредници издавачке делатности „Јединства“''Јединства'' били су: [[Миленко Јевтовић]], [[Радослав Златановић]], [[Петар Сарић]], [[Јордан Ристић]], [[Алекса Ацо Ракочевић|Ацо Ракочевић]] и Радомир Стојановић. Тренутни главни и одговорни уредник листа „Јединства“''Јединства'' је Рада Комазец.