Игуманија Макарија (Обрадовић) — разлика између измена

Рођена је [[1940]]. године у [[Сталаћ]]у од оца Луке, жандармеријског подофицира родом из Лике, и мајке Видосаве, девојачко Милинковић, родом из славонског села Боботе. Оца су јој током рата стрељали партизани, а мајка после ослобођења са још три њене сестре – Братиславом, Љубицом и Смиљом прелази у [[Банат|банатско]] село [[Баваниште]] крај [[Ковин]]а. Ту упознаје личког досељеника Милу Ранисављева – Теслу да би, након венчања, породица прешла да живи у Ковину. Четири сестре добијају [[1949]]. године још једну, Даницу. Мајка Видосава се запошљава у ковинској Болници као куварица, док је отац радио у [[Смедерево|Смедереву]] као жељезнички радник. Милица је основну школу завршила у Ковину, а гимназију у Смедереву увек као изразито добар ученик. У [[Београд]]у уписује природно – математички факултет, одсек за хемију, и завршава га у року. На факултету ради као асистент, да би убрзо након магистратуре отпутовала у [[Љубљана|Љубљану]] где је спремила и одбранила докторску дисертацију. Одбија понуду за изванредно плаћени посао у ИНИ и враћа се у Београд да би на факултету наставила са наставничким радом. Једно време била је и члан [[Комунистичка партија Југославије|комунистичке партије]], али веома рано одбацује ту идеологију и, вођена љубављу према [[Православље|православној]] вери, постепено најпре сама, а потом уз помоћ свог духовног оца владике Данила, тада викарског владике патријарха Германа, прелази под окриље вере. Крајем седамдесетих година и дефинитивно одлази у грчки манастир Ормилију на [[Халкидики]]ју и тамо, након једногодишњег искушеничког стажа, постаје монахиња. У [[Солун]]у завршава и Теолошки факултет. Полиглота је и с лакоћом савладава и грчки језик. У Ормилији, на инсистирање игуманије манастира, почиње да се бави иконописањем и открива да поседује ванредан дар који касније наставља да развија. По повратку у [[Србија|Србију]] дуго је била без „свог“ манастира, али онда одлази у запуштени и пусти манастир Соколицу изнад Звечана и обнавља га, подиже нов конак и звоник, уводи струју, телефон, формира иконописачку радионицу и постаје омиљена монахиња на целом Косову. Осликала је и трпезарију Жичког манастира, а на молбу свог духовног оца, епископа будимског Данила, и сентандрејску цркву. Мати Макарија је имала више самосталних изложби у Београду, [[ФранфуртФранкфурт]]у, [[Чикаго|Чикагу]] итд. Члан је УЛУПДС-а по позиву. Ради заједно са монахињом Антонином која уз њу такође постаје врстан иконописац. Написала је и неколико књига, а последњу је посветила свом духовном оцу.