Средња Африка — разлика између измена

По геолошкој структури Африка је једноставан континент, грађен збијено од старих стена. Основу грађе земљишта чине кристаласте честице, гранит и мермер. Рељеф Африке је највећим делом скуп пространих висоравни (саванских, степских и пустињских), равних таласастих површина, које заједно чине огромну афричку плочу оивечену уским равничарским приморским појасем. Са висоравни се издиже неколико планинских венаца. Рељеф Африке карактеришу и тектонски басени, испуњени великим језерима. Рељеф Африке је неуједначен. Источна и јужна Африка постепено се издижу и преко 1000 метара надморске висине. Само незнатни делови африке дуж морских и речних обала леже испод 200 метара. Висоравни и таласасто земљиште нису непрекидно везани, нити леже на истој надморској висини, вељ су појединачно окружени степенасто издигнутим земљиштем и планинама. На нижем северном делу Африке протеже се планински појас од Атласа преко Сахаре, све до Судана. Највише планине и висоравни примакнуте су Индијском океану, на северозападу Средоземном мору. Земљиште Африке до 200 метара надморске висине заузима око 10% површине, од 200 до 500 метара 39%, од 500 до 1000 метара 28%, од 1000 до 3000 метара 22%, а преко 3000 метара око 1%. Средња надморска висина је око 750 метара. Травнате површине (саване и степе) заузимају око 42%, шуме 19%, пустиње 39%.

 

 

'''Хидрографија'''