Вулканска ерупција — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
м pravljenje sablona Cite book; козметичке измене
ознака: уређивање извора (2017)
Ред 16:
 
== Типологија ==
Вулканске ерупције могу бити критеријум у типологији вулкана. На основу карактера избаченог вулканског материјала при вулканским ерупцијама могу се издвојити три основна типа вулкана:
*лавични
*гасни и
*мешовити.
 
Лавични вулкани поглавито еруптирају [[Лава|лаву]] са мало гасова. Репрезентативни примери овог типа су вулкани Изалко у [[Сан Салвадор]]у, Сангај у [[Еквадор]]у, вулкани [[Курилска острва|Курилских острва]] (Авачи, Заварицки) итд.
 
Гасни вулкани одликују се искључивим ерупцијама гасова које имају експлозивни карактер. Код ерупције таквих вулкана нема изливања лаве. Гасни вулкани су [[Мон Пеле]] на острву [[Мартиник]]у, Суфријер на острву Сен Винценту, Шивелуч и Саричев на [[Камчатка|Камчатки]] итд.
 
Мешовити вулкани су најбројнији. Њима припада највећи број [[вулкан]]а на [[Земља|Земљи]]. Ови вулкани истовремено еруптирају гасове, лаву и велике количине пирокластичног и растреситог вулканског материјала.
Механизам рада [[вулкан]]а, карактер вулканских ерупција и трајање активног периода вулканског рада одражавају се на спољашњи облик вулкана и њихову морфоструктуру. На основу ових особености издвајају се следећи типови вулканских ерупција: стромболски, волканолошки, хавајски, везувски, пелешки и бандајсански.
 
Линија 28 ⟶ 39:
Пелешки тип носи назив према вулкану [[Мон Пеле]] на [[Мартиник]]у. Овај вулкан карактеристичан је по стеновитој игли од стврднуте лаве која се истискује из њега. Игла на овом вулкану достигла је висину од 375 m, а ширину од 100 m, али се касније срушила. Тип се карактерише ерупцијама врелих гасова и [[Водена пара|водене паре]], [[сумпорводоник]]а и [[Угљен-диоксид|угљендиоксида]] у виду облака црних од пепела и песка.
 
Бандајсански тип добио је назив према [[јапан]]ском вулкану Бандај-сан. Ово типу припадају неке од најразорнијих ерупција у историји као што су ерупције [[Кракатау]]а ([[1883]]. године) и Катмаја ([[1912]]. године). Оне су искључиво разорне, силовите без појављивања лаве, уз огромно нагомилавање чврстих, растерситих вулканских маса (нарочито [[Вулкански пепео|пепела]]). <ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић Д., |first=Драгутин|last2=Манојловић П., (2003): Геоморфологија, |first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=102-103}}</ref>
 
== Литература ==