Марински процес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
ознака: уређивање извора (2017) |
|||
Ред 132:
При крају релативног тектонског мировања, долази до тектонских покрета, који доводе до спуштања [[копно|копна]]. Услед тога долази до трансгресије мора и потапања претходно формираних [[геоморфолошки облик|облика]]. У воденој средини се врши [[седиментација]], па долази до конзервације облика, чиме је спречена њихова даља измена. Овакви облици називају се '''фосилизовани облици'''.
[[Датотека:Staffa03.jpg|мини|десно|180п|Напуштени [[клиф]], Шкотска]]
Насупрот томе, услед тектонских покрета може доћи и до издизања копна и регресије (повлачења) мора. У том случају облици маринског процеса остају на копну, заштићени од даљег утицаја агенса маринског процеса. Овакви облици се називају '''напуштени облици'''. Временом се на некадашњем континенталном одсеку усеца нова абразиона серија, која је везана за нови, нижи ниво мора. Дуготрајним абразионим радом, уназадним померањем [[клиф]]а „напуштени облици” могу бити сасвим уништени.
Фосилни абразиони облици рељефа постоје и далеко изван данашњих [[обала]]. Ови облици изграђени су у геолошкој прошлости абразионим процесом на обалама ишчезлих мора и језера. На основу фрагментираних остатака може се извршити њихова геоморфолошка реконтрукција, а тиме и утврдити распрострањење мора и језера у геолошкој прошлости помоћу геоморфолошке методе корелације (повезивања) очуваних делова. Геоморфолошка реконструкција фосилних абразионих тераса могућа је само у областима у којима су оне изграђене током [[неоген]]а. Уколико су изграђене у старијим епохама оне су готово сасвим морфолошки деформисане или уништене ерозијом.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=391}}</ref>
Основне карактеристике напуштеног [[рељеф]]а:
| |||
