Википедија

Лесковац — разлика између измена

Интерактиван преглед историје
← Старија изменаНовија измена →
Садржај обрисан Садржај додат
ВизуелноВикитекст
м .
Нема описа измене
Ред 14:
| стара_имена = {{hlist|Дубочица|Глубочица}}
| површина = 1025 <!-- engleski nacin zapisivanja -->
| становништво = 6028865289
| извор_становништво =
| година_становништво = 2011
Ред 50:
Град Лесковац има 144 насеља од којих су Лесковац, Вучје, и Грделица градског типа. Као привредни, политички, друштвени, културно-просветни и административни центар [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]] познат је по томе што је град са развијеном текстилном, хемијском, дрвопрерађивачком и прехрамбеном индустријом, град роштиља и кулинарских специјалитета. Као такав, Лесковац је седиште великог броја културних институција, међу којима су и [[Народни музеј Лесковац|Народни музеј]] и [[Народна библиотека Радоје Домановић (Лесковац)|Народна библиотека Радоје Домановић]]. Културне активности у граду испреплетане су са његовим наслеђем, те је најпознатија манифестација у граду посвећена [[Лесковачки роштиљ|лесковачком роштиљу]] и носи назив [[Лесковачка роштиљијада]]. Поред роштиљијаде, у Лесковцу се сваке године одржавају [[Лесковачки карневал]] и [[Лесковачки интернационални филмски фестивал]] (LIFFE).
 
Према [[Попис становништва 2011. у Србији|попису из 2011]], у самом Лесковцу живело је 6065.288289 становника, док је на подручју града Лесковца живело 144.206 становника. Становништво града већински чине Срби православци, те је у граду присутно неколико православних верских објеката, међу којима је највећа [[Црква Свете Тројице у Лесковцу|црква Свете Тројице]], изграђена 1931. и посвећена Светој Тројици, градској слави Лесковца. Карактеристична је и [[црква Оџаклија]] подигнута 1803. године и спеџифична то томе што представља једину цркву у Србији са оџаком.
 
== Етимологија ==
Ред 424:
Након рата, у Лесковцу наставља да се развија текстилна индустрија, која током 60-их и 70-их година доживљава процват, те су у граду одржавани сајмови текстила и текстилних машина. Приврeдна и eкономска рeцeсија захвата Лeсковац почeтком 90-их година прошлог вeка услeд догађања у окружeњу.<ref name="tol" /> Током [[НАТО бомбардовање СРЈ|НАТО бомбардовања СРЈ]] [[1999]], Лесковац и околина су скоро свакодневно бомбардовани. У току једног налета, [[12. април]]а 1999, [[Напад на путнички воз у Грделичкој клисури|погођен је железнички мост у Грделичкој клисури и путнички воз]], који је у том тренутку прелазио преко моста. У овом нападу страдало је неколико десетина цивила.<ref>{{Cite book | last1 = Tanaka| first1 = Yuki| last2 = Young| first2 = Marilyn B.| title = Bombing Civilians: A Twentieth-Century History| url = http://books.google.com/books?id=eMEwSMjnbBMC&pg=PT245| year = 2013| publisher = New Press|isbn=978-1-59558-631-5| pages = 245}}</ref>
 
== Становништво ==
== Демографија ==
Од 155144.812206 становника на територији града, [[Срби|Срба]] је 147133.414623, [[Роми|Рома]] 67.989700, Црногораца 284192, [[Албанци|Албанаца]] 23 и осталих 15422691. Сам град има 7865.030289 становника. Од тога је 36.060 млађих од 20 година, 15.353 старијих до 70, а тридесетак старијих од 90 година. Од укупног броја становника, према попису из 20022011. године, у Лесковцу живи окоскоро 1000 жена више него мушкараца. Просечна густина насељености је 158 становника по квадратном километру.
 
Лесковац је седиште, највећи град и носилац развоја [[Јабланички управни округ|Јабланичког округа]]. Удаљен је од [[Лебане|Лебана]] и [[Бојник]]а 21 km, од [[Власотинце|Власотинца]] 16 km, [[Медвеђа|Медвеђе]] 45 km и [[Црна Трава|Црне Траве]] 58 km. Са центрима општина повезан је асфалтираним регионалним путевима.
Ред 443:
| бр_x-вредности = 8
| ознака_x1 = 1948 | ознака_x2 = 1953 | ознака_x3 = 1961 | ознака_x4 = 1971 | ознака_x5 = 1981 | ознака_x6 = 1991 | ознака_x7 = 2002 | ознака_x8 = 2011
| y_макс = 6500066000
| y_мин = 0
| скала = да
| S02V01 = 20913 | S02V02 = 24553 | S02V03 = 34396 | S02V04 = 45478 | S02V05 = 56110 | S02V06 = 62053 | S02V07 = 63185 | S02V08 = 6028865289
| назнаке = да
}}
Ред 461:
| п2002с=64563
| п2002=63185
| п2011=6028865289
}}
|}
 
{{Графикон постоци
| извор=<ref>{{Стат Књига 1}}https://pod2.stat.gov.rs/ObjavljenePublikacije/Popis2011/Nacionalna%20pripadnost-Ethnicity.pdf</ref>
| ширина=300px
| наслов=Етнички састав према попису из [[Попис становништва 20022011. у Србији|20022011]].
| позадина=#ddd
| позиција=left
| шипке=
{{Врста са постотком|[[Срби]]|yellow|5766158314|9189.253}}
{{Врста са постотком|[[Роми]]|blue|43275056|67.8474}}
{{Врста са постотком|[[ЦрногорциМакедонци (народ)|ЦрногорциМакедонци]]|redgreen|223196|0.3530}}
{{Врста са постотком|[[МакедонциЦрногорци (народ)|МакедонциЦрногорци]]|greenred|168166|0.2625}}
{{Врста са постотком|[[Југословени]]|orange|10870|0.1710}}}
{{Врста са постотком|[[Бугари]]|cyan|5765|0.09}}
{{Врста са постотком|[[Хрвати]]|magenta|5647|0.0807}}
{{Врста са постотком|[[АлбанциСловенци]]|blackgray|18|20|0.03}}
{{Врста са постотком|[[СловенциНемци]]|grayyellow|15|0.02}}
{{Врста са постотком|[[МуслиманиАлбанци]]|pinkblack|14|12|0.0102}}
{{Врста са постотком|[[РусиМуслимани]]|navypink|814|0.0102}}
{{Врста са постотком|[[Мађари]]|silver|8|0.01}}
{{Врста са постотком|[[Словаци]]|purple|45|0.0001}}
{{Врста са постотком|[[НемциУкрајинци]]|yellowred|34|0.0001}}
{{Врста са постотком|[[ЧесиРуси]]|bluenavy|23|0.0001}}
{{Врста са постотком|[[УкрајинциГоранци]]|redcyan|2|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Румуни]]|green|21|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Панонски Русини|Русини]]|orange|1|0.00}}
{{Врста са постотком|[[Горанци]]непознато|cyanblack|1487|0.0075}}
{{Врста са постотком|[[Бошњаци]]|magenta|1|0.00}}
{{Врста са постотком|непознато|black|244|0.38}}
}}
 
Линија 498 ⟶ 496:
| извор=<ref>{{Стат Књига 2}}</ref>
| ширина=300px
| наслов= (2002.)
| позадина=#eee
| лево2=м
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/wiki/Лесковац”