Бочар — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м . |
Нема описа измене |
||
Ред 30:
[[Датотека:Bočar, Catholic Church.jpg|десно|мини|250п|Католичка црква]]
Иван Бајић је имао посед у Бочару, величине 4517 јутара. Торонталски жупан и комесар Великокикиндског дистрикта Ласло Карачоњи је 1861. године био власник имања од 253 хектара земље, у Бочару. Овде се налази [[Дворац Хертеленди – Бајић]].
Бочар је имао каштел и мајур Естер чији су се власници мењали. Између два светска рата др Аурел Пајж је продао посед Софронију Огњановићу млекаџији из [[Галичник]]а, у Македонији. Индустријалац Огњановић<ref>"Правда", Београд 2. јануар 1937.</ref> познати српски национални радник је сад у Банату правио квалитетан овчији сир [[качкаваљ]], и извозио га по европским државама. Фирма се звала "Софроније и Филип Огњановић", а 1930. године је производила 150.000 килограма<ref>"Време", Београд 14. јануара 1930.</ref> качкаваља годишње.<ref>"Правда", Београд 1934.</ref> Софроније је био члан Општинске управе и председник Соколског друштва (1938) у Бочару, које постоји од 1928. године. Добио је 1930. године краљевски Орден Белог орла V реда.
| |||