Парастос — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
Нема описа измене
Нема описа измене
Ред 2:
'''Парастос или панихида'''<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |title=Парастос или Панихида? |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20150129002340/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Bogosluzbeni/Liturgika/Lat_Liturgika_59.htm |archive-date=29. 01. 2015 |url-status=dead |df= }}</ref> ({{Јез-грч|παννυχίς, παράστασις}}) [[молитва]] је за покојне.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |title=Култ Мртвих |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140326104404/http://www.svetosavlje.org/biblioteka/Obicaji/slaveiobicaji/Lat_slave55.htm |archive-date=26. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref>
 
Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида, данас то представља исти појам. Парастос је [[грчка]] реч и означава посредништво, заступништво или заузимање за неког. Панихида је такође грчка сложеница коју чине речи πας (пас) - сав, читав, νύχτα (нихта) — ноћ и αδο (адо) — оглашавати се. Заправо означава свеноћну службу или певам сву ноћ — свеноћно бдење. У раној Цркви, за време прогонстава, помињање упокојених заиста је обављано ноћу све до свитања. Етимологија овог назива указује на свеноћну службу, то је и једна врста бдења.<ref>{{Cite web |url=http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |title=Бдење |access-date=06. 03. 2014 |archive-url=https://web.archive.org/web/20140306174304/http://www.svetosavlje.org/listarhiva/Home.aspx/Topic?topicId=5734 |archive-date=06. 03. 2014 |url-status=dead |df= }}</ref> Међутим, у данашњем општем смислу тај назив подразумева молитву за покојне. Иако је у почетку постојала разлика између појма парастос и панихида данас то представља исти појам.
 
У народу за парастос постоји израз даћа — од глагола дати, даје се, а у неким крајевима назива се мртвено или подушје. Даћа — даје се — у спомен покојнику она храна која се износи на гроб.