Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

Одмах по уласку немачких јединица у [[Загреб]], [[10. април]]а 1941. године, [[Славко Кватерник]] је, у име [[Усташе|усташког]] поглавника [[Анте Павелић]]а, прогласио [[Независна Држава Хрватска|Независну Државу Хрватску]], која се простирала на територији данашње [[Хрватска|Хрватске]], [[Босна и Херцеговина|Босне и Херцеговине]] и [[Срем]]а. [[Словенија|Словенију]] су поделили [[Краљевина Италија|Италијани]] и [[Трећи рајх|Немци]], [[Бачка|Бачку]] и [[Нови Сад]] добили су [[Мађари]], [[Банат]] [[Румуни]], [[Бугари]] су добили већи део [[Република Македонија|Македоније]] и део југоисточне [[Србија|Србије]], Италијани су добили [[Косово и Метохија|Косово]] и преостали део Македоније и припојили тзв. „[[Велика Албанија|Великој Албанији]]“. [[Црна Гора]] је постала Италијански протекторат. Преостали део Србије је био организован у тзв. државу под генералом [[Милан Недић|Миланом Недићем]].

 

=== Припреме за устанак ===

[[Савез комуниста Југославије|Комунистичка партија Југославије]] указивала је на опасност од [[Фашизам|фашистичке]] агресије на [[Краљевина Југославија|Краљевину Југославију]], још од [[1938]]. године када је [[Немачка]] извршила [[аншлус|аншлус Аустрије]]. На [[Пета земаљска конференција КПЈ|Петој земаљској конференцији КПЈ]], одржаној октобра [[1940]]. године у [[Загреб]]у, оцењено је да у насталој ситуацији неопходно спречити увлачење [[Југославија|Југославије]] у рат и при [[Централни комитет|Централном комитету]] је формирана Војна комисија, која је имала задатак припрема отпор на војном плану и успостави контакте с антифашистички оријентисаним официрима у југословенској краљевској војсци.