Еолски процес — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м Бот: Селим 28 међујезичких веза, које су сад на Википодацима на d:Q215839 |
ознака: уређивање извора (2017) |
||
Ред 10:
Тамне, сјајне мрље, назване пустињска глазура, често се јавља на површини неких стена у пустињама. Обично садржај оваквих стена чине [[манган]], оксиди гвожђа, [[хидроксид]]и, и [[глина|глинени]] минерали који узрокују ову појаву и дају сјај стени.
Басени настали дефлацијом, су удубљења која су се формирала уклањањем честица ветром. Они су обично малих димензија, али могу имати и знатне димензије, због чега се означавају као „дефлационе (издувне) котлине”. Једна од највећих издувних котлина налази се у [[Сахара|Сахари]], на југоисточним падинама [[Тибести (планински венац)|Тибести]]ја и захвата површину од 90 000 km<sup>2</sup>. Издувне котлине овако великих површина запажене су тек када су сателитски снимци постали доступни. Пре тога Б. А. Федорович описао је издувну котлину Карин-Јарик у западном [[Казахстан]]у. Њена дужина износи 145 km, ширина 2-10 km, а дубина 100-142 m. Настала је постојаним дефлационим процесом ветра који је издувавао прашину са површине заслањеног земљишта и односио је стотинама километара далеко.<ref>{{Cite book|title=Геоморфологија|last=Петровић|first=Драгутин|last2=Манојловић|first2=Предраг|publisher=Географски факултет, Београд|year=2003|isbn=86-82657-32-5|location=Београд|pages=464}}</ref>
Честице ношене ветром врше абразију копнена. Ударима и трењем честице праве бразде или мале депресије. Оваквим дејством настају [[вентифакт]]и.
| |||