Народноослободилачка борба народа Југославије — разлика између измена

Почетком [[1942]]. године, криза [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]]-а, која је наступила у [[Србија|Србији]], после [[Прва непријатељска офанзива|Прве непријатељске офанзиве]], проширила се и на источну [[Босна|Босну]] где је појавом [[Југословенска војска у отаџбини|четника]], дошло до осипања партизанских партизанских одреда. Да би спречио тај процес и средио ситуацију [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховни штаб НОПОЈ-а]] се са [[Прва пролетерска ударна бригада|Првом пролетерском бригадом]] пребацио у источну Босну, што је довело до јачања оружане борбе у овој области.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=774}}

Немачка Врховна команда за Југоисток пренела је [[15. јануар]]а своја дејства на источну Босну, чиме је почела нове операције против НОП-а (тзв. ''[[Друга непријатељска офанзива]]''). [[Југословенска војска у отаџбини|Четнички]] штабови су издали наређење својим јединицама да не пружају отпор Немцима. Немци и усташе су продрли на слободну територију дуж комуникација и успоставили усташке и домобранске гарнизоне у неколико места. У току ове офанзиве делови Прве пролетерске бригаде су извели у најтежим климатским условима [[Игмански марш]].{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=774}}

Током марта 1942. године [[Прва пролетерска ударна бригада|Прва]] и [[Друга пролетерска ударна бригада|Друга пролетерска бригада]] су поново ослободиле већи део ове територије. У то време партизснки одреди контролисали су већи део [[Црна Гора|Црне Горе]], [[Херцеговина|Херцеговине]], [[Санџак (област)|Санџак]]а и источне Босне, а слобднеслободне територије на тим подручјима биле су међусобно повезане. У ослобођеној [[Фоча у Народноослободилачкој борби|ослобођеној Фочи]] се од јануара до маја 1942. године налазило средиште [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]]. За време свог боравка у Фочи Врховни штаб је у јануару формирао [[Добровољачка војска Југославије|Добровољачку војску Југославије]], а у фебруару донео сатутСтатут [[Пролетерске бригаде|Пролетерских бригада]] који је имао великог утицаја на даљи развој јединица [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачке војске]].{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=774}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=775}}

У офанзиви удружених [[Трећи рајх|намачких]], [[Краљевина Италија|италијанских]], [[Усташе|усташких]] и [[Југословенска војска у отаџбини|четничких]] снага у пролеће [[1942]]. године против партизана у источној [[Босна|Босни]], [[Црна Гора|Црној Гори]], [[Санџак (област)|Санџак]]у и [[Херцеговина|Херцеговини]] (тзв. ''[[Трећа непријатељска офанзива]]'') партизанске снаге су биле присиљене на повлачење. Неке јединице су се распале, сва слободна територија била је изгубљена, а [[Народноослободилачки покрет Југославије|НОП]] је запао у привремену кризу. Главнина партизанских снага из Црне Горе, Санџака и мањи део из Херцеговине, повлачила се под борбом, по плану [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба]], ка тромеђи Босне, Херцеговине и Црне Горе, где су од тих снага образоване три нове [[Бригаде НОВЈ|бригаде]] ([[Трећа пролетерска санџачка ударна бригада|Трећа санџачка]], [[Четврта пролетерска црногорска ударна бригада|Четврта]] и [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пета црногорска]]) и [[Херцеговачки НОПпартизански одред]]. [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб ДВ и ПОЈ]] је одлучио да са Групом пролетерских бригада пренесе тежиште оружане бореб у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] ради повезивања са крајишким и хрватским партизанима и стварања веће слободне територије.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=776}}

У ово време оружана борба на овом подручју је имала широке резмере нарочито на [[Грмеч]]у и [[Козара|Козари]], због чега су [[Трећи рајх|Немци]] и [[усташе]] предузели операције, ангажујући око 45.000 војника против [[Други крајишки партизански одред|Другог крајишког НОП одреда]], јачине око 3.500 бораца<ref name="VE"/>. Борбе су трајале од [[10. јун]]а до [[18. јул]]а 1942. године и спадају у ред најтежих и најдраматичнијих битки у НОБ-у. Током маја и јуна партизани у Босни су располагали и са два авиона (''пилоти [[Фрањо Клуз]] и [[Руди Чајавец]]''), која су извела неколико бобенихборбених акција.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=775}}

[[Поход пролетерских бригада у Босанску крајину 1942.|Поход групе пролетерских бригада]] почео је [[24. јун]]а 1942. и после спајања с партизанским снагама у [[босанска Крајина|западној Босни]] и [[Хрватска|Хрватској]] прерастао је у офанзиву која је трајала до почетка [[1943]]. године. [[Пета пролетерска црногорска ударна бригада|Пета пролетерска бригада]] и Херцеговачки НОП одред остали су једно време на тромеђи, ради заштите [[Централна болница НОВЈ|централне партизанске болнице]], а затим су се заједно са рањеницима пробили у западну Босну. До почетка 1943. године ослобођени су градови: [[Бихаћ]], [[Коњиц]], [[Прозор (град)|Прозор]], [[Горњи Вакуф-Ускопље|Горњи Вакуф]], [[Томиславград|Дувно]], [[Ливно]], [[Кључ (град)|Кључ]], [[Гламоч]], [[Мркоњић Град|Мркоњић град]] и [[Јајце]]. Преносећи дејства у долину [[Уна|Уне]], [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] је планирао да разбије посаде непријатељских гарнизона у долини Уне и Цазинској крајини и тако споји слободне територије западне Босне и Хрватске.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=776}}

У [[Бихаћка операција 1942.|Бихаћкој операцији]], у првој половини новембра [[1942]]. године, ослобођени су [[Бихаћ]], [[Босанска Крупа]], [[Подград]], [[Велика Кладуша]], [[Цетинград]] и [[Подцетин]], а затим дејствима према средњој Босни ослобођени су поново [[Мркоњић Град|Мркоњић град]] и [[Јајце]], а затим [[Кнежево|Скендер Вакуф]], [[Котор Варош]], [[Теслић]] и [[Прњавор (Република Српска)|Прњавор]]. Тиме је била створена велика слободна територија од око 48.000 km²<ref name="VE"/>, која се простирала од [[Карловац|Карловца]] до [[Неретва|Неретве]] и од реке [[Босна (река)|Босне]] до [[Јадранско море|Јадранскох мора]]. Преко [[Горски котар|Горског котара]] и [[Покупље|Покупља]], била је повезана са слободном територијом у [[Словенија|Словенији]]. Бихаћ је био центра те територије, па се она чето назива и'' [[Бихаћка република]]''. У њему је било седиште [[Врховни штаб НОВЈНОВ и ПОЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]] и [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]], све до краја јануара [[1943]]. године.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=777}}

Приливом нових бораца и запленом велике количине оружја било је омогућено формирање нових [[Бригаде НОВЈ|бригада]], којих је укупно до невембра било укупно 28. [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб]] је [[1. новембар|1. новембра]] 1942. године формирао [[Народноослободилачка војска Југославије|Народноослободилачку војску Југославије]], стварањем првих [[Дивизије НОВЈ|дивизија]] и [[списак корпуса НОВЈ|корпуса]]. Децембра 1942. године Врховни штаб је усмерио главнину својих снага према долинама [[Сава|Саве]] и Босне и ка средњој [[Далмација|Далмацији]], ради разбијања непријатељских снага и дејстава на комуникације. Тако су [[1. пролетерска дивизија НОВЈ|Прва пролетерска]] и [[3. ударна дивизија НОВЈ|Трећа ударна дивизија]] пребачене из западне у средњу Босну, [[Трећи босански корпус НОВЈ|Први босански]] и [[Четврти хрватски корпус НОВЈ|Први хрватски корпус]] усмерени су на непријатељске гарнизоне у долинама [[Сана (ријека)|Сане]] и [[Уна|Уне]], а [[Друга пролетерска дивизија НОВЈ|Друга пролетерска дивизија]] и јединице Четврте оператине зоне Хрватске приступиле су разбијању [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] у [[Книнска Крајина|Книнској крајини]].{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=776}}{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=777}}

По доласку у [[Босанска Крајина|Босанску крајину]] [[Централни комитет Савеза комуниста Југославије|ЦК КПЈ]] и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховни штаб НОВ и ПОЈ]] су предузели мере за изграђивање система револуционарне власти на ослобођеној територији. Септембра [[1942]]. године дата су упутства о организацији нароне власти на ослобођеној територији, којима су [[Народноослободилачки одбори]] (НОО) проглашени за сталне органе власти. Крајем 1942. године у 30 срезова слободне територије одржани су избори за месне, општинске, среске и окружне НОО.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=777}}

Формиране су и [[antifašizam|антифашистичке]] организације: [[Антифашистички фронт жена]] (АФЖ), на конгресу [[6. децембар|6. децембра]] у [[Босански Петровац|Босанском Петровцу]] и [[Уједињени савез антифашистичке омладине Југославије]] (УСАОЈ), на конгресу [[27. децембар|27. децембра]] у [[Бихаћ]]у, који су окупљали широке народне масе. На хиљаде људи, жена и омладине из ових организација, сврстаних у радне чете, батаљоне и бригаде предузимали су низ акција за отклањање последица ратних дејстава на ослобођеној територији, а рушењем пруга, друмова, сабирањем летине и на друге начине олакшавали су борбена дејства [[Народноослободилачка војска Југославије|НОВЈ]]. Преко ових организација снажно се манифестовало јединство народа у борби против окупатора.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=777}}

На иницијативу ЦК КПЈ и [[Врховни штаб НОВЈ|Врховног штаба НОВ и ПОЈ]], [[26. новембар|26]]. и [[27. новембар|27. новембра]] 1942. године одржано је [[Прво заседање АВНОЈ-а|Прво заседање]] [[Антифашистичко веће народног ослобођења Југославије|Антифашистичког већа народног ослобођења Југославије]] (АВНОЈ) у Бихаћу, на коме је присуствовало 54 делегата<ref name="VE"/>. На овом заседању АВНОЈ је конституисан у општенационално и општепартијско политичко представништво Народноослободилачке борбе народа Југославије. На заседању је конституисан и Извршни одбор АВНОЈ-а, који је руководио радом НО одбора и имао обележје владе. Поред мера предузетих на привредном плану, он је улагао и напоре на решавању социјалних, просветних и здравствених проблема на ослобођеној територији, али је отпочео и акцију за међународно признање [[Народноослободилачки покрет Југославије|Народноослободилачког покрета]].{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=777}}

Почетком [[1942]]. године у западној [[Србија|Србији]] и [[Шумадија|Шумадији]] је дошло до привременог јењавања оружане борбе. Тежиште борби пренето је на јужну Србију, где је формирана велика слободна територија, која се простирала од [[Јастребац|Јастребца]] до [[Кукавица (планина)|Кукавице]] и од [[Suva planina|Суве планине]] до [[Власотинце|Власотинаца]], где су образована снажна жаришта устанка: Топлица, Јабланица, [[Пуста река (област)|Пуста река]], Кукавица, [[Црна Трава]] и [[Јастребац (Бујановац)|Јастребац]]. Непријатељ је успео да привремено овлада овим подручјем и нанесе тешке губитке партизанским одредима, који су наставили дејства под веома тешким условима.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=774}}

Партизанске јединице у [[Санџак (област)|Санџак]]у водиле су, почетком 1942. године, тешке борбе против италијанских снага, [[српска државна стража|недићеваца]], [[Српски добровољачки корпус (Други светски рат)|љотићеваца]], [[Југословенска војска у отаџбини|четника]] и муслиманске фашистичке милицеије. После тешких борби партизани су били присиљени да се повуку из Санџака у [[Босна|Босну]] и [[Црна Гора|Црну Гору]]. Партизанске снаге и организације КПЈ у [[Банат]]у, [[Бачка|Бачкој]] и [[Барања|Барањи]] претрпеле су тешке губитке, што је довело до застоја у оружаној борби, док се тежиште [[Војводина у Народноослободилачкој борби|НОБ-а У Војводини]] током 1942. године пренело на [[Срем у Народноослободилачкој борби|Срем]]. У [[Република Македонија|Македонији]] је образовано више партизанских одреда који су у пролеће 1942, започели акције против [[Бугари|Бугара]].{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=775}}

У западним деловима [[Југославија|Југославије]], оружана борба је у зиму и пролеће 1942. године добила још шири замах. [[Партизански одреди Југославије|Партизански одреди]] су израсли у чврсте војне формације и у многим акцијама нанели знатне губитке непријатељу. У западној и средњој Босни дејствовало је пет партизанских одреда који су имали велику слободну територију. Ослобођењем [[Приједор]]а, маја 1942, спојене су слободне територије [[Козара|Козаре]] и [[Подгрмеч]]а. У [[Хрватска|Хрватској]] су проширене слободне у [[Лика|Лици]], [[Банија|Банији]], [[Кордун]]у, [[Горски котар|Горском котару]] и повезане са слободном територијом у западној Босни, У [[Далмација|Далмацији]] је појачана активност партизана и на мору. У [[Славонија|Славонији]] је такође створена слободна територија, а партизанске снаге на [[Калник]]у, [[Bilogora|Билогори]] и [[Мославина|Мославини]] бројно су ојачале. Ни више офанзивних операција непријатеља, изведених у овом периоду, нису могле да спрече све већи полет НОБ-а у Хрватској.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=775}}

У [[Словенија|Словенији]] је у рано пролеће 1942. године дошло до снажног развоја оружане борбе, а на подручју [[Долењска|Долењског]] и [[Нотрањска|Нотрањског]] створена је пространа слободна територија. Ради јачања устанка у [[Горењска|Горењској]] и [[Штајерска (Словенија)|Штајерској]] извршен је поход Друге групе партизанских одреда у Штрајерску (тзв. ''Поход у Штајерску'').{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=775}}

Као одговор на успехе НОБ-а у 1942. години окупатори су предузели читав низ већих операција, које су започеле Другом непријатељском офанзивом у источној Босни, јануара 1942. Ове офанзивне операције су у периоду април-јун захватиле Црну Гору и [[Херцеговина|Херцеговину]]; [[Босанска Крајина|Босанску крајину]], подручје Козаре у јуну и јулу; [[Хрватска|Хрватску]], подручје Кордуна у мају, [[Банија|Банију]] у августу, [[Далмација|Далмацију]] у октобру; [[Словенија|Словенију]] у јуну и јулу (тзв. ''Рошка офанзива''); [[Срем]] у августу и септембру и у Србији од јула до августа (тзв. ''Аћимовићева офанзива''). Поред ових већих операција, окупатор је извео и низ локалних акција.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=775}}

Крајем 1942. године дошло је до развоја [[Јужна Србија у НОБ-уНародноослободилачкој борби|НОБ-а у јужној Србији]], [[Македонија у НОБ-уНародноослободилачкој борби|Македонији]] и на [[Косово и Метохија у НОБ-уНародноослободилачкој борби|Косову]], где су дејствовали партизански одреди "„[[Зејнел Ајдини]]"” и "„[[Емин Дураку]]"”. У [[Црна Гора|Црној Гори]], Санџаку и [[Херцеговина|Херцеговини]] месна руководства [[Савез комуниста Југославије|КПЈ]] и мање партизанске снаге су дејствовале под веома тешким условима. У Срему је оружана борба доживела веома широке размере због чега је окупатор у августу покренуо велику офанзиву против партизана на [[Фрушка гора|Фрушкој гори]]. Операција није успела, а непријатељ је побио око 6.000 људи, жена, деце и стараца, а око 10.000 похапсио<ref name="VE"/>. Партизанска дејства на мору у 1942. години доживела су снажан успон, и сем [[Далмација|Даламције]], захватила су и [[Хрватско приморје]]. На већини острва формиране су партизанске чете и групе.{{sfn|Vojna enciklopedija|1973|p=776}}