Миколај Реј — разлика између измена
Садржај обрисан Садржај додат
м уклоњена категорија Романтизам помоћу геџета HotCat |
мНема описа измене |
||
Ред 1:
{{ФФ112019}}
{{Инфокутија Писац|име=Миколај Реј|образовање=|ширина_слике=|опис_слике=|пуно_име=|надимак=|датум_рођења=4. фебруар 1505.|место_рођења=Журавно код Халича (Данашња [[Украјина]])|слика=Jan Gwalbert Olszewski Mikołaj Rej.jpg|датум_смрти=између 8. септембра и 5. октоба 1569.|место_смрти=Рејовјец, [[Пољско-литванска унија]]|држава_смрти=|држављанство=|националност=Пољак|народност=|религија=|држава_рођења=|језик=|универзитет=|супружник=|деца=|отац=|мајка=|породица=|рођаци=|период=|занимање=Писац|жанр=|утицао=|утицали=|дела=|награде=|потпис=|веб-сајт=}}'''Миколај Реј из Нагловица''' је пољски писац, поета и политичар, сматра се оцем пољске књижевности и првим пољским писцем [[Књижевност ренесансе|ренесансе]]. Писао је на пољском народном језику, јер је желео да пољаци имају своју културу ослобођену утицаја космополитске цркве - културу која ће бити оригинална пољска.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/891221586|title=Istorija pol'ske kn'iževnosti do 1914. godine|last=Rosić, Ljubica (1944- ).|date=2013|publisher=Zavod za Udbenike|isbn=978-86-17-18457-3|location=Beograd|oclc=891221586}}</ref>▼
▲'''Миколај Реј из Нагловица''' је пољски писац, поета и политичар, сматра се оцем пољске књижевности и првим пољским писцем [[Књижевност ренесансе|ренесансе]]. Писао је на пољском народном језику, јер је желео да пољаци имају своју културу ослобођену утицаја космополитске цркве - културу која ће бити оригинална пољска.<ref name=":0">{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/891221586|title=Istorija pol'ske kn'iževnosti do 1914. godine|last=Rosić, Ljubica (1944- ).|date=2013|publisher=Zavod za Udbenike|isbn=978-86-17-18457-3|location=Beograd|oclc=891221586}}</ref>
== Историја ==
Рођен је у селу Журавно код Халича (данашња [[Украјина|Украјина)]] у богатој шљахтинској породици. Пошао је у школу веома касно. Више од књига привлачили су га, лов, риболов, забаве у селу, а кад је одрастао, добро друштво. Када је пошао у школу, био је знатно старији од друге деце. Добио је нерегуларно образовање: по две године учио је у [[Скалбмјеж|Скалбимјеж]]<nowiki/>у и [[Lavov|Лавову]] а 1518. уписан је на [[Јагелонски универзитет|Краковску академију]], на којој је провео неколико месеци, али без знатног учинка. Миколај Реј се вратио на имање, где се забављао ловећи, хватајући лептире, берући лешнике. Провео је извесно време код куће, а онда га је отац 1525. послао на великашки двор Анджеја Тенчињског. Био је то преломни тренутак у Миколајевом животу, тамо је добио углед, подучавао се књижевности, стилистици и ортографији. Почео је да пише епиграме, веселе пригодне песмице, о забавама и људима који су на њима учествовали. Постао је секретар Тенчињског. Након очеве смрти, око 1530. године, Реј се вратио на имање, а следеће године (1531.) се оженио богатом племићком ћерком и женидбом стекао знатно имање. Мада није занемаривао имање, увек је имао времена за друштво и забаву. Ноћу се често повлачио у собу, читао и писао. Волео је путовања и доста је путовао, али никад ван земље. Тако је обогатио своје знање о Пољској и Пољацима. У иностранству никада није био, што је било необично за оно време. Био је веома активан у политичком животу. Одређено време био је посланик у [[Сејм Државне заједнице Пољске и Литваније|сејму]], као и један од поборника реформаторског покрета. Између 1541. и 1548. прешао је у [[Лутеранизам|лутеранство,]] а касније у [[калвинизам]] и започео интензивну на ширењу [[Протестантизам|протестантизма]]. Учествовао је у заседањима сејма, као и протестантским саборима, водио дискусије и полемике. Истовремено се бавио књижевним радом. Уверен у потребу за развијањем националне књижевности и усавршавањем народног језика, и сaм је писао и у својим делима покретао политичка, друштвена, верска и обичајна питања, увек водећи рачуна да ли ће она имати васпитни утицај на човека. Реј је веома брзо постао популаран и читан. Kраљ Зигмунт I Стари као награду за књижевно стваралаштво му је дао на управљање село Темеровка, а пар година касније краљев син Зигмунт II Аугуст дао му на доживотно управљање село Ђевјењћолеће (у Свјентокшиском војводству). Од краља Зигмунта I добио је такође и привилегију да оснује два града, а један од њих је [[Рејовјец Фабрични|Рејовјец]], град у коме је и највероватније умро. Пред крај свог живота поседовао је 17 села.<ref name=":0" /><ref>{{Cite book|url=https://www.worldcat.org/oclc/36723129|title=Romantyzm|last=Witkowska, Alina.|date=1997|publisher=Wydawn. Nauk. PWN|others=Przybylski, Ryszard.|isbn=83-01-12108-4|edition=Wyd. 1|location=Warszawa|oclc=36723129}}</ref>
| |||