Антонинијева куга — разлика између измена

Садржај обрисан Садржај додат
.
Нема описа измене
Ред 35:
Током старог века познато је више великих епидемија, али занимљиво је приметити да извори наводе све епидемије као епидемије куге, иако су антички лекари познавали различите болести попут дифтерије, маларије или дизентерије. Међутим када се тадашњи описи епидемије упореди са данашњим медицинским знањима лако се може утврдити да епидемија није имала везе са кугом.
 
Историчар Вилијам Мекнил сматра, да су Антонинијева куга, као и каснија Кипријанова куга (251-270) заправо две различите болести, једна изазвана великим богиња а друга малим богињама, иако не нужно тим редом. Он то доказује чињеницом да Европа небине би претрпела озбиљне последице од ове две епидемије да су се оне јављале истовремено, јер би иначе становништво већ у првој епидемији стекло солидан имунитет за преживљавање.
 
Други историчари међутим верују да су у оба случаја биле [[богиње]].<ref>D. Ch. Stathakopoulos, ''Famine and Pestilence in the late Roman and early'' Byzantine Empire (2007) 95.</ref> Ова друга хипотеза највероватније је тачнија с обзиром да је процењен датума када је настала молекуларне еволуција богиња, после 500. године.<ref>Furuse Y, Suzuki A, Oshitani H (2010) ''Origin of measles virus: divergence from rinderpest virus between the 11th and 12th centuries.'' Virol J. 7:52</ref>